Mnogi i dalje ostavljaju ručak na šporetu sve dok se potpuno ne ohladi, jer veruju da topla hrana ne sme u frižider. Međutim, čekanje satima može biti veći problem od stavljanja još tople hrane na hlađenje.
Savremene smernice za bezbednost hrane ne zahtevaju da kuvano jelo dostigne sobnu temperaturu pre nego što se stavi u frižider. Važnije je da kvarljiva hrana ne ostane predugo na sobnoj temperaturi i da se velika količina jela rashladi dovoljno brzo.
Da li topla hrana sme direktno u frižider
Manje količine tople hrane mogu se staviti u frižider bez čekanja da se potpuno ohlade. Velike količine, poput punog lonca supe, čorbe ili gulaša, bolje je podeliti u manje i pliće posude kako bi se toplota brže oslobodila.
Problem nije sama činjenica da je hrana još topla. Problem nastaje kada velika masa hrane satima ostane na temperaturi pogodnoj za brzo razmnožavanje mikroorganizama.
Zato čekanje da veliki lonac postane potpuno hladan na kuhinjskom pultu nije dobra strategija.
Pravilo od dva sata važnije je od temperature na dodir
Kvarljivu kuvanu hranu ne treba ostavljati na sobnoj temperaturi duže od dva sata. Ako je temperatura okoline viša od približno 32 stepena Celzijusa, taj period se skraćuje na jedan sat.
To ne znači da je hrana automatski bezbedna samo zato što je stavljena u frižider nekoliko minuta pre isteka roka. Cilj je da se rashlađivanje započne što pre i da hrana što kraće ostane u temperaturnom rasponu u kojem se mikroorganizmi brzo razmnožavaju.
Čekanje da jelo postane potpuno hladno može nepotrebno produžiti upravo taj period.
Veliki lonac je najveći problem
Pet litara vrele supe ne hladi se isto kao jedna porcija ručka. Površina velikog lonca može postati mlaka, dok sredina još dugo ostaje veoma topla.
Ako se ceo dubok lonac stavi u frižider, sredina jela može se hladiti presporo. Istovremeno, velika količina toplote može privremeno uticati na temperaturu neposredne okoline u frižideru.
Bolje rešenje je podeliti jelo u nekoliko manjih, plitkih posuda. Veća površina omogućava brže oslobađanje toplote i ravnomernije hlađenje.
Pliće posude ubrzavaju hlađenje
Duboka posuda zadržava toplotu u sredini hrane. U plitkoj posudi sloj jela je tanji, pa hladan vazduh u frižideru lakše utiče na celu količinu.
Ovo je posebno važno za supe, čorbe, sosove, kuvani pirinač, testeninu i velika jela pripremljena unapred.
Ako imate mnogo hrane, nemojte je sabijati u jednu ogromnu posudu samo zato što zauzima manje mesta. Sa stanovišta brzog hlađenja, nekoliko manjih posuda često je bolji izbor.
Frižider ne treba pretrpavati toplim posudama
Jedna manja količina tople hrane i više velikih vrelih lonaca nisu ista situacija. Ako se frižider odjednom napuni velikom količinom veoma tople hrane, uređaju će biti teže da održava nisku temperaturu.
Važno je ostaviti dovoljno prostora za cirkulaciju hladnog vazduha. Posude ne treba slagati tako da potpuno blokiraju protok vazduha.
Frižider bi trebalo da održava temperaturu od oko 4 stepena Celzijusa ili nižu. Ako niste sigurni koliko je unutra zaista hladno, termometar za frižider daje pouzdaniji odgovor od podeoka na regulatoru.
Hranu ne treba satima držati na šporetu da bi „prirodno“ ohladila
Ovo je jedna od najčešćih grešaka. Jelo se završi u podne, ostavi na šporetu i tek uveče prebaci u frižider.
Činjenica da hrana izgleda i miriše normalno ne znači da je bezbedno satima stajala na sobnoj temperaturi. Neki mikroorganizmi i njihovi toksini ne mogu se pouzdano proceniti mirisom ili izgledom.
Ako znate da ostatke nećete odmah pojesti, pripremite ih za brzo hlađenje ubrzo nakon obroka.
Kako rashladiti veliku količinu hrane
Veliko jelo podelite na manje porcije i rasporedite u plitke posude. Kod veoma velikih količina tečnih jela može pomoći i brzo početno hlađenje posude u ledenoj ili veoma hladnoj vodenoj kupki, uz povremeno mešanje, pre stavljanja u frižider.
Ne ostavljajte hranu satima na pultu samo zato što je još topla na dodir.
Kod velikih komada mesa praktičnije je podeliti ih na manje delove pre hlađenja i čuvanja. Cilj je isti - smanjiti vreme potrebno da unutrašnjost hrane dostigne bezbednu temperaturu čuvanja.
Poklopac nije glavno pitanje
Ljudi se često raspravljaju o tome da li toplu hranu treba odmah potpuno zatvoriti ili ostaviti otkrivenu. U praksi su brzina hlađenja, veličina porcije i vreme provedeno van frižidera važniji od jednog univerzalnog pravila o poklopcu.
Hranu treba zaštititi od kontaminacije, ali velika količina pare i toplote ne bi trebalo da ostane zarobljena u dubokoj, prepunoj posudi koja se sporo hladi.
Najbolje je pratiti uputstvo za konkretan tip posude i frižidera, uz osnovni cilj da se hrana brzo rashladi i bezbedno čuva.
Najveća greška je čekati predugo
Topla hrana ne mora uvek potpuno da se ohladi pre stavljanja u frižider. U mnogim situacijama bezbednije je započeti hlađenje ranije nego ostaviti jelo satima na sobnoj temperaturi.
Ključ nije u tome da li je posuda još blago topla pod rukom. Važnije je koliko dugo je hrana stajala van frižidera, kolika je količina i koliko brzo može da se ohladi.
Mala porcija i veliki lonac zahtevaju različit pristup. Zato pravo pravilo nije „nikada ne stavljajte toplu hranu u frižider“, već „ne dozvolite da se velika količina hrane hladi presporo“.