Kondilomi su jedna od najčešćih infekcija kod žena, a izazvani su humanim papiloma virusom (HPV). Iako ne postoji terapija koja može da uništi sam virus, savremena medicina raspolaže efikasnim metodama za njihovo uklanjanje.
U nastavku teksta, predstavljamo vam najčešće metode za uklanjanje kondiloma, njihove prednosti, ograničenja i kada se koja metoda preporučuje.
Kako lekar bira metodu uklanjanja kondiloma?
Pre nego što preporuči određenu metodu, ginekolog ili dermatovenerolog treba da uzme u obzir sledeće faktore:
· veličinu i broj kondiloma
· njihovu lokaciju
· da li je pacijentkinja trudna
· da li su se kondilomi pojavljivali i ranije
· koliko je metoda prihvatljiva u pogledu bola, trajanja lečenja i broja odlazaka kod lekara.
1. Podofilotoksin
Podofilotoksin je rastvor ili krema koju pacijentkinja sama nanosi na kondilome prema uputstvu lekara. Najčešće se koristi u ciklusima – nekoliko dana primene, nakon čega sledi pauza, a terapija se po potrebi ponavlja.
Prednost ove metode je što se primenjuje kod kuće, bez potrebe za čestim odlascima kod lekara, i relativno je dostupna.
Može da izazove lokalnu iritaciju, peckanje, crvenilo i osetljivost kože.
2. Imikvimod krema
Imikvimod ne uništava kondilome direktno, već podstiče imuni odgovor organizma da ukloni zaražene ćelije. Nanosi se nekoliko puta nedeljno, najčešće uveče, i ostavlja određeno vreme pre ispiranja. Terapija traje oko 16 nedelja.
Može se pojaviti crvenilo, otok, peckanje i osećaj nelagodnosti na mestu primene.
3. Sinekatehini (ekstrakt zelenog čaja)
Sinekatehini su prirodni preparati koji sadrže ekstrakt zelenog čaja. Namenjeni su za lečenje manjih spoljašnjih kondiloma i primenjuju se kod kuće.
I ova terapija traje oko 16 nedelja i moguće su lokalne reakcije poput crvenila, svraba, peckanja ili iritacije kože.
4. Trihlorsirćetna kiselina (TCA)
Radi se o hemijskom sredstvu koje lekar direktno nanosi na kondilome tokom samog pregleda. Deluje tako što "spaljuje" tkivo, a efekat se vidi odmah nakon aplikacije. Nakon primene, može da se javi peckanje ili bol. Pošto kiselina može da ošteti i zdravo tkivo, važno je da ga primenjuje iskusan lekar.
5. Krioterapija (zamrzavanje tečnim azotom)
Krioterapija podrazumeva zamrzavanje kondiloma tečnim azotom. Niska temperatura dovodi do oštećenja i odumiranja tretiranog tkiva, nakon čega kondilomi postepeno nestaju.
Procedura traje nekoliko minuta, i koristi se kod manjeg broja kondiloma. U zavisnosti od obima promena, može da zahteva više tretmana u razmaku od nekoliko nedelja.
Nakon tretmana mogu da se jave plikovi, privremene promene boje kože, bol i peckanje.
6. Elektrokauterizacija
Kondilomi se uklanjaju pomoću električne struje, koja zagreva i uništava njihove ćelije. Procedura se izvodi uz lokalnu anesteziju i veoma je efikasna. Koristi se za uklanjanje većih i brojnih kondiloma u jednoj seansi.
Zarastanje traje nekoliko nedelja, a kod osetljivih područja, postoji mogućnost nastanka ožiljaka, ili promena pigmentacije kože.
7. Laserska terapija
Laserska terapija koristi laserski snop za precizno uklanjanje tkiva kondiloma, uz očuvanje okolnog tkiva. Primenjuje se kod brojnih, većih ili teško dostupnih promena, kao i kod slučajeva kada druge metode ne daju zadovoljavajuće rezultate.
Laserska terapija zahteva anesteziju (lokalnu ili opštu, zavisno od obima zahvata), i nije uvek dostupna zbog relativno veće cene.
8. Hirurško uklanjanje (ekscizija)
Kod hirurškog uklanjanja, kondilomi se odstranjuju skalpelom ili drugim hirurškim instrumentima, uz lokalnu ili opštu anesteziju.
Ova metoda se najviše koristi kod velikih, brojnih ili upornih kondiloma koji ne reaguju na druge tretmane. Uklonjeno tkivo se može poslati na patohistološku analizu.
Nedostaci ekscizije su dosta duži oporavak u odnosu na druge metode, kao i mogućnost krvarenja, bola i nastanka ožiljaka.
9. Radiotalasna hirurgija
Radiotalasna hirurgija koristi visokofrekventne radio talase za precizno uklanjanje kondiloma. Metoda se najčešće primenjuje kod spoljašnjih promena, ali u određenim slučajevima, pogodna je i za unutrašnje lokacije.
Prednost radiotalasne hirurgije je velika preciznost, manja trauma okolnog tkiva, i brzo zarastanje. Tokom procedure, lekar može istovremeno da uklanja promenu i kontroliše krvarenje, što je važno kod osetljivih regija.
Nakon tretmana, moguća je pojava blagog peckanja, bol i osećaj nelagodnosti.
Pa koja metoda je najbolja?
Ne postoji univerzalno najbolja metoda za uklanjanje kondiloma. Izbor terapije zavisi od individualne situacije – veličine i broja promena, njihove lokacije, prethodnih pokušaja lečenja i opšteg zdravstvenog stanja pacijentkinje.
Lokalni preparati (podofilotoksin, imikvimod i sinekatehini) se najčešće koriste kod manjih spoljašnjih promena, dok se metode koje sprovodi lekar (TCA, krioterapija, elektrokauterizacija, laser, hirurško uklanjanje, radiotalasna hirurgija) primenjuju kod većih, brojnih i teško dostupnih kondiloma.
Važno je znati da nijedna metoda ne garantuje da se kondilomi neće ponovo pojaviti. Terapije uklanjaju postojeće promene, ali ne deluju direktno na HPV virus.
Zbog toga su redovne kontrole kod ginekologa ili dermatovenerologa važan deo lečenja. Iskusni lekari će nakon pregleda i procene konkretne situacije, odrediti najbolju metodu za uklanjanje kondiloma.
Ako imate iskustva sa uklanjanjem kondiloma, podelite ih sa nama i našim čitateljkama u komentarima. Hvala!
