Sunđer za pranje sudova može izgledati sasvim pristojno, bez vidljivih fleka i naslaga, a ipak početi da širi neprijatan miris. Razlog je u njegovoj strukturi: ono što se dešava duboko u porama ne mora odmah da bude vidljivo na površini.
Tokom pranja sudova sunđer upija vodu, masnoću i sitne ostatke hrane. Deo tih materija ostaje zarobljen u vlažnoj unutrašnjosti, naročito ako se sunđer posle upotrebe samo ostavi pored sudopere. Toplota i stalna vlaga stvaraju uslove u kojima se mikroorganizmi lakše zadržavaju i razmnožavaju, pa miris može da se pojavi pre nego što sunđer promeni boju ili oblik.
Miris nastaje tamo gde pogled ne dopire
Sunđeri imaju veliki broj sitnih šupljina koje dobro zadržavaju vodu. Upravo zbog toga efikasno stvaraju penu i uklanjaju nečistoću, ali ista osobina otežava potpuno ispiranje i sušenje.
Kada se u porama zadrže ostaci organske materije, mikroorganizmi ih razgrađuju. Tokom tog procesa mogu nastati jedinjenja neprijatnog mirisa. Zbog toga sunđer ponekad počinje da miriše već posle relativno kratke upotrebe, iako spolja još ne deluje prljavo.
Vidljiva čistoća zato nije pouzdan pokazatelj higijenskog stanja sunđera. Površina može izgledati uredno dok unutrašnjost ostaje vlažna satima.
Najveći problem je sporo sušenje
Dobro ispran sunđer nije isto što i suv sunđer. Ako posle pranja ostane natopljen vodom, proces sušenja može trajati dugo, posebno kada leži ravno na ivici sudopere ili u zatvorenoj posudi bez strujanja vazduha.
Ceđenje posle svake upotrebe smanjuje količinu vode koja ostaje u materijalu. Još je važnije da sunđer stoji na mestu gde vazduh može da prolazi oko njega. Stalno vlažna podloga ili posuda u kojoj se skuplja voda samo produžavaju period tokom kojeg unutrašnjost ostaje mokra.
Česta greška je i ostavljanje sunđera u sudoperi. Tamo ponovo dolazi u kontakt sa prljavom vodom, ostacima hrane i površinama koje se tokom dana više puta kvase.
Masnoća i ostaci hrane ubrzavaju pojavu neprijatnog mirisa
Ispiranje samo pod mlazom vode ne uklanja uvek sve što je sunđer pokupio. Masnoća se može zadržati u materijalu, a sitne čestice hrane lako ulaze dublje u pore.
Problem je izraženiji kada se istim sunđerom brišu tanjiri sa ostacima hrane, radna površina, sudopera i druge kuhinjske površine. Tako se u njemu skuplja različita nečistoća, a vlažna unutrašnjost postaje mesto na kojem se miris razvija pre nego što se spolja primeti bilo kakva promena.
Praktičnije je veće ostatke hrane prvo ukloniti sa posuđa, a sunđer posle upotrebe temeljno isprati, dobro iscediti i ostaviti da se osuši.
Neprijatan miris je znak koji ne treba ignorisati
Ako sunđer već ima uporan neprijatan miris, samo kratko ispiranje obično neće rešiti problem. Miris ukazuje na to da se u materijalu već odvijaju procesi koje ne možemo proceniti samo pogledom.
Sunđer treba zameniti i ranije ako počne da se raspada, menja teksturu, ostavlja komadiće materijala ili ostaje trajno mastan. Ne postoji jedan univerzalan broj dana posle kojeg svaki sunđer mora biti bačen, jer brzina prljanja zavisi od učestalosti upotrebe, vrste posuđa i načina sušenja.
Važnije je pratiti stanje nego kalendar. Sunđer koji se koristi više puta dnevno i stalno ostaje mokar neće se ponašati isto kao onaj koji se koristi retko i potpuno osuši između dve upotrebe.
Posebnu pažnju traži kontakt sa sirovom hranom
Sunđer nije dobar izbor za brisanje sokova i ostataka sirovog mesa. Takvo čišćenje može doprineti prenošenju mikroorganizama na druge površine i predmete u kuhinji.
Za ovakva prosipanja bezbednije je koristiti odgovarajući jednokratni materijal za brisanje, zatim očistiti površinu na način koji odgovara materijalu i vrsti nečistoće. Isti sunđer ne bi trebalo nekontrolisano prenositi sa sudopere na radnu površinu, posuđe i druga mesta koja dolaze u kontakt sa hranom.
Sunđer može izgledati čisto, a ipak biti vreme za zamenu
Neprijatan miris koji se pojavljuje pre vidljive prljavštine nije neobična pojava. Sunđer je porozan, dugo zadržava vlagu i lako skuplja sitne ostatke koje ne vidimo. Upravo zato njegov izgled često kasni za stvarnim stanjem unutrašnjosti.
Najkorisnija rutina je jednostavna: ukloniti ostatke hrane pre pranja, sunđer temeljno isprati, snažno iscediti i ostaviti na prozračnom mestu da se osuši. Kada se pojavi uporan miris ili materijal počne da propada, zamena je razumnija od pokušaja da se dotrajali sunđer ponovo učini „svežim“.
Čist izgled nije dovoljan dokaz da je sunđer zaista u dobrom stanju - njegov miris i sposobnost da se potpuno osuši često otkrivaju više od same površine.