Kad se fioka u zamrzivaču jedva zatvara, problem obično nije u količini hrane nego u posudama koje su se iskrivile posle nekoliko pranja i naglih promena temperature. Tada poklopci više ne naležu dobro, posude zauzimaju više mesta nego što treba, a slaganje postaje sitan kućni napor koji nervira svaki put kad se otvara zamrzivač.
Zato pri izboru nije presudno samo da li je posuda lepa ili providna, nego od čega je napravljena, koliko je zid debeo i da li ima oblik koji ostaje uredan i kad je prazna. Upravo te tri stvari najviše utiču na to da li će se posude za zamrzivač posle mesec dana ponašati isto kao prvog dana.
Materijal koji najbolje drži oblik
Najmanje se krive posude od kvalitetnog polipropilena, naročito ako nisu previše tanke. Taj materijal dobro podnosi hladnoću i uobičajeno svakodnevno korišćenje, pa je čest izbor za kutije koje se stalno pune, prazne i peru. Ne znači da je svaka plastična posuda dobra, jer jeftinije varijante često imaju tanje zidove i lakše se uvijaju na hladnoći.
Staklo je stabilno i ne menja oblik, ali nije uvek praktično za fioku. Teže je, zauzima više visine i više je izloženo lomu ako zamrzivač nije pregledno složen. Kod dubokih fioka to ume da bude nezgodno, posebno kad se posude vade jednom rukom.
Silikonske posude i savitljive kutije deluju korisno za neke namene, ali nisu uvek najurednije rešenje za slaganje. One se lakše prilagođavaju sadržaju, ali baš zbog te mekoće ne ostaju uvek u pravilnom obliku kada su prazne. To je zgodno za uštedu prostora, ali ne i za urednu fioku koja mora da se složi kao slagalica.
Oblik koji stvarno štedi prostor
Kvadratne i pravougaone posude gotovo uvek bolje koriste prostor od okruglih. Razlog je prost: ravne ivice naležu jedna uz drugu i ne ostavljaju mrtav prostor između komada. Kada se u fioci nalazi više posuda, ta razlika se vidi odmah, čak i ako su zapremine slične.
Posude sa blagim suženjem pri dnu mogu biti korisne ako se slažu jedna u drugu kada su prazne. Ipak, ako je suženje previše izraženo, gubi se stabilnost, pa gornji red lakše klizi. To je onaj neočekivani detalj koji mnogi preskoče, jer oblik koji štedi mesto praznoj posudi ne mora nužno da bude dobar kad je posuda puna i teža.
Poklopac je jednako važan kao i telo posude. Ravni poklopci koji ne strše mnogo omogućavaju da se posude ređaju u više slojeva, dok kupolasti ili nezgrapno izrađeni poklopci odmah ruše red u fioci.
Debljina zida i ponašanje na hladnoći
Tanja plastika često deluje praktično jer je lakša, ali se brže uvija. To se najpre primeti na uglovima i oko rubova poklopca. Posle nekoliko ciklusa zamrzavanja i pranja, takve posude više ne naležu isto kao ranije, pa ulazi vazduh i organizacija u fioci odmah postaje slabija.
Deblji zidovi nisu nužno teži za upotrebu. Ako je posuda dobro oblikovana, stabilan zid zapravo pomaže da se sadržaj ne deformiše dok se hrana zamrzava, naročito ako se unutra stavlja supa, varivo ili podeljene porcije. U takvim slučajevima nije samo pitanje trajnosti, nego i toga da posuda ostane ista kada se jednom složi.
Korisno je obratiti pažnju i na to da li proizvođač navodi da je posuda pogodna za niske temperature. To zvuči očigledno, ali nije svaka posuda za odlaganje hrane jednako dobra za zamrzivač. Obična kutija za kuhinjski ormar može da pukne ili da izgubi oblik mnogo brže nego što bi to iko očekivao.
Poklopac koji ne pravi nered
Najpraktičniji su poklopci koji se zatvaraju čvrsto, ali ne traže preveliku silu. Ako je zatvaranje previše kruto, korisnik češće savije ivicu ili nagne posudu ukoso, pa se vremenom i ona i poklopac deformišu. To je sitnica koja kasnije smeta više nego što deluje u prodavnici.
Dobro rešenje su posude sa ravnim poklopcem i blago izdignutom ivicom, jer se lako slažu jedna na drugu. Ako poklopac ima dubok rub ili nezgrapne kopče koje vire sa strane, fioka brzo postaje neuredna i teže se otvara. Kod plitkih fioka to je posebno vidljivo, jer i mali višak visine pravi razliku.
Providni poklopci ili providno telo posude nisu samo estetsko pitanje. Lakše se vidi šta je unutra, pa se fioka ne otvara bez potrebe. To smanjuje i nered i vreme provedeno u preturanju, što je često važnije od same zapremine posude.
Kako ih složiti da ostanu uredne
Fioka najbolje radi kada su posude iste širine ili bar sličnog formata. Mešanje vrlo malih i vrlo velikih kutija skoro uvek stvara prazne džepove između njih, pa prostor deluje veći nego što jeste. U praksi je bolje imati dve ili tri usklađene veličine nego pet različitih posuda koje se međusobno ne uklapaju.
Ako se posude slažu jedna na drugu, korisno je da imaju ravno dno i isto oblikovan poklopac. Tada se gornji red ne pomera pri izvlačenju fioke. To nije luksuz, nego obična ušteda vremena kad se žuri i kad treba brzo naći jednu porciju ili kesicu povrća.
Za male kuhinje često se bolje pokazuje sistem sa nekoliko čvrstih, pravougaonih posuda nego sa mnogo raznih modela. Nije poenta da zamrzivač izgleda uredno samo prvi dan. Poenta je da i posle tri nedelje ostane jasan pregled i da se posude ne iskrivljuju do mere da ih je teško vratiti na mesto.
Šta se u praksi pokazuje najboljim
Za većinu domaćinstava najbolji odnos urednosti i trajnosti daju pravougaone posude od kvalitetnog polipropilena, sa ravnim poklopcem i zidovima srednje debljine. Takve posude se obično najmanje krive, lakše se slažu i ne zauzimaju više mesta nego što treba. Ako se biraju u nekoliko jednakih ili međusobno uklopivih veličina, fioka ostaje pregledna i posle čestog korišćenja.
Staklo je dobro kada se želi čvrst i postojan sud, ali nije uvek najpraktičnije za gust raspored. Mekše posude imaju smisla kada je važnije da se prazne slože jedna u drugu, ali one ne daju isti osećaj reda u fioci. Zato je bolji izbor onaj koji odgovara načinu korišćenja, a ne samo izgledu na polici u prodavnici.
