Mokar kišobran najčešće završi zgažen u hodniku, naslonjen na zid ili skupljen naopako uz radijator, pa posle nekoliko sati počne da miriše na ustajalu vlagu. Ako se pritom osuši na pogrešnom mestu, mogu da ostanu i tragovi na tkanini, naročito kod svetlijih kupola i modela sa metalnim spojnicama koje puštaju boju kada su dugo vlažne.
Pravilno sušenje nije komplikovano, ali traži malo reda. Nije poenta samo da voda ispari, nego da se kišobran otvori dovoljno da vazduh prolazi kroz platno, a da se istovremeno ne stvore uslovi za buđ, rđu i neprijatan miris. To je sitnica koju mnogi preskoče, pa se problem vraća već pri sledećoj kiši.
Prvi potez posle ulaska u kuću
Čim uđete, otresti kišobran nekoliko puta bolji je početak od bilo kakvog brisanja. Tako skidate najveći deo kapljica pre nego što voda počne da curi po šavu, dršci i mehanizmu, gde se zadržava najduže.
Posle toga ga otvorite i zatvorite jednom, samo da se razmeste preklopi. Kratko, ali korisno. Ako je model na preklop, ne treba ga odmah skroz sklapati i gurati u futrolu, jer se vlaga tada zarobi između slojeva tkanine. Tu nastaje onaj ustajali miris koji se kasnije teško skida.
Gde da stoji dok se suši
Najbolje mesto je prostor sa protokom vazduha, ali bez direktnog grejanja. Hodnik, balkon pod krovom ili soba sa otvorenim prozorom obično su bolji izbor od radijatora, jer previsoka toplota može da ošteti premaz na platnu i oslabi lepak na spojevima.
Kišobran treba da stoji otvoren, ali ne potpuno razapet satima. Dovoljno je da bude delimično otvoren, tako da vazduh ulazi između rebara. Ako ga naslonite uz zid ili ostavite vrhom ka podu, voda se skuplja na jednom mestu i sporije nestaje.
Jedan koristan detalj mnogi preskoče. Metalni delovi i drška obično zadržavaju vlagu duže nego sama tkanina, pa čak i kad kupola deluje suva, unutrašnjost može da ostane vlažna. Zato ga nemojte sklapati samo zato što spolja izgleda uredno.
Kako da sprečite fleke na tkanini i podu
Ako je kišobran bio jakog kišnog udara ili je na sebi imao blato, pre sušenja je dobro preći kupolu mekom krpom. Ne treba trljati, jer se tako prljavština uvlači u vlakna, već lagano obrisati kapljice i vidljive tragove sa ivica i šavova.
Posebno pazite na obojene ili štampane modele. Na njima se fleke od prljave vode, mešane sa gradskom prašinom, vide tek kada se osuše, pa izgleda kao da su se same pojavile. Zato je bolje očistiti ih odmah, dok je prljavština još sveža.
Pod ispod kišobrana zaštitite starim peškirom, novinama ili prostirkom koja može da upije vodu. To je jednostavan detalj, ali sprečava mrlje po parketu i pločicama, naročito kad se skuplja voda iz metalnog vrha i sa drške.
Šta nikako ne pomaže, iako deluje brzo
Stavljanje kišobrana na radijator često deluje kao najlakše rešenje, ali nije najbolje. Toplota može da iskrivi rebra, a spoljašnji sloj da se osuši brže od unutrašnjeg, pa vlaga ostane zarobljena u preklopima.
Isto važi i za zatvaranje dok je još vlažan, pa čak i blago mokar. Tada se miris ne stvara zato što je kišobran bio napolju na kiši, nego zato što voda nema kuda da izađe. Posledica je poznata, a obično se oseti tek kada ga sledeći put otvorite u automobilu ili u kancelariji.
Ne treba ga ni izlagati jakom fenom izbliza. Vreo vazduh može da ubrza sušenje na površini, ali i da deformiše tkaninu ili plastične delove, posebno kod jeftinijih modela.
Kada je vreme za čišćenje, a ne samo za sušenje
Ako kišobran i posle pravilnog sušenja zadržava miris, verovatno nije problem samo u vodi nego i u prljavštini koja se nakupila na platnu i spojevima. Tada je korisno nežno ga očistiti mlakom vodom i blagim sapunom, bez jakih hemikalija koje mogu da oštete premaz.
Posle čišćenja treba ga ponovo ostaviti da se prirodno osuši, po istom principu. Nije potrebno dugo pranje, a nije ni pametno potapati svaki model, jer neki imaju lepljene spojeve i slojeve koji ne vole višak vode.
Ako se na unutrašnjim delovima pojavi rđa, to je znak da kišobran nije dovoljno brzo sušen ranije. U tom slučaju sušenje više nije samo kućna rutina, nego način da se produži vek stvari koja inače lako završi zaboravljena na dnu torbe.
Kako da ubuduće izbegnete isti problem
Najlakše je da kišobran posmatrate kao mokru tkaninu, a ne kao predmet koji se samo odloži. Posle svake kiše treba mu malo prostora, makar pola sata u hodniku ili uz otvoren prozor, pre nego što ga vratite u torbu, auto ili ormar.
Ako imate više kišobrana, vredi odvojiti jedan za svakodnevnu upotrebu, a drugi za rezervu. Tako se manje žuri sa sklapanjem i lakše se sačeka da se potpuno osuši, što je najjednostavniji način da ne ostavi ni miris ni fleke. Kad se jednom uvede ta navika, kišobran prestaje da bude izvor vlage i postaje samo još jedna stvar koja je spremna za sledeću kišu.
