Posle jače kiše mnogi samo otrljaju cipele i odlože ih uz vrata, a baš tada se krije prvi znak da može da nastane šteta. Ako je voda ostala na pogrešnim mestima, ako je đon omekšao ili je lepak popustio, sitan propust može da se pretvori u trajno odvajanje, deformaciju ili fleku koja više ne izlazi.
Najviše otkriva ono što se ne vidi odmah. Spoljašnja mokra površina često izgleda bezazleno, ali pravo pitanje je gde je voda ušla i šta je uradila materijalu dok su cipele bile natopljene, teške i pod pritiskom.
Rub đona i šavovi su prvo mesto za proveru
Rub đona oko prednjeg dela i pete obično prvi pokažu problem. Ako se vidi razmak između đona i gornjišta, sitno podizanje ivice ili beličast trag sušenja, to znači da je voda mogla da oslabi lepak. To ne mora odmah da znači ozbiljno odvajanje, ali vredi pratiti da li se razmak širi kad pritisnete prstom.
Šavovi su podjednako osetljivi, naročito na kožnim i sportskim modelima. Kad konac potamni neujednačeno ili se oko šava pojavi talasanje materijala, cipela je verovatno ostala vlažna duže nego što je trebalo. To je često prvi znak da se unutrašnji sloj napio vode, iako spolja deluje uredno.
Na običnim, svakodnevnim cipelama ljudi često gledaju samo boju. A baš u ivicama i spojevima se obično krije stvarna šteta.
Unutrašnjost otkriva više nego spoljašnjost
Ako iz cipele izlazi neprijatan miris ili se unutrašnji sloj oseća vlažno i slepljeno, to nije samo pitanje komfora. Kada uložak ostane mokar, a postava se ne prosuši ravnomerno, materijal može da se izobliči, a lepak i pena brže propadaju. Kod obuće sa mekanom unutrašnjošću to se vidi tek kasnije, kada cipela počne čudno da pritiska stopalo.
Treba pogledati i tabanicu. Ako je uložak talasast, uvijen ili menja oblik kada ga izvadite, voda je najverovatnije ušla dublje nego što ste mislili. U takvim slučajevima nije pametno ostaviti cipele zatvorene u plakaru, jer vlaga ostaje zarobljena i radi protiv materijala.
Boja i fleke govore da li je voda ostavila trag
Na antilopu, brušenoj koži i tkanini kiša često ostavi kružne mrlje ili tamnije zone koje se vide tek kad se obuća osuši. To nije samo estetski problem. Ako se materijal osušio neravnomerno, može da ostane tvrd na jednom mestu, a mekan na drugom, pa se cipele brže deformišu pri nošenju.
Kod glatke kože treba proveriti da li je površina izgubila ujednačen sjaj ili je postala hrapava. Ako se pojave sitne linije i nabori koje ranije nije imala, voda je možda isprala zaštitni sloj. Tada obična nega više ne pomaže mnogo, jer je problem već u strukturi površine.
Ima jedna česta zabluda: što cipela spolja izgleda suvlje, to je manje oštećena. U praksi je često obrnuto, jer se unutrašnji slojevi suše sporije od spoljne strane.
Đon i forma pokazuju da li je cipela izgubila stabilnost
Kad cipela nakon kiše više ne stoji ravno na podu, to je znak koji ne treba ignorisati. Blago uvijanje đona, nejednak oslonac ili osećaj da jedna cipela beži pri hodu mogu da ukažu da se materijal promenio pod uticajem vlage i toplote tokom sušenja.
Proverite i gazni sloj. Ako su se delovi đona odvojili, omekšali ili se na njima vide sitne pukotine, obuća je verovatno izgubila deo svoje otpornosti. To je posebno važno kod patika i lakših cipela, jer se manja oštećenja brzo pretvore u krupniji problem kad se opet obuju po mokrom vremenu.
Kad je dovoljno sačekati, a kad treba odvojiti cipele
Ako je voda zahvatila samo spoljašnju stranu i nema odvajanja, talasanja ni čudnog mirisa, u većini slučajeva dovoljno je da cipele miruju na suvom i provetrenom mestu. Bitno je da se ne guraju blizu grejalice, jer nagla toplota ume da iskrivi kožu, otvrdne lepak i napravi više štete nego sama kiša.
Ako se, međutim, posle sušenja vidi da je đon krenuo da se odvaja, da je materijal promenio oblik ili da se mrlje vraćaju čim obuću obujete, vreme je da se to pogleda ozbiljnije. Takve promene retko prolaze same od sebe. Najgore je ostaviti ih za sledeću sezonu, jer tada popravka obično bude skuplja nego što je trebalo.
Sitnica koja često presudi
Ljudi najčešće zaborave da pogledaju gde se voda zadržala oko jezika cipele i na spoju sa vezicama. Tamo vlaga ostane duže nego na ostalim delovima, pa se upravo tu prvi put pojave neprijatan miris, promena boje i omekšavanje materijala.
Zato posle kiše vredi uzeti minut više i obići ceo par, ne samo ono što se vidi na prvi pogled. Ako su šavovi čvrsti, đon miran, unutrašnjost suva i nema promena u formi, cipele su verovatno prošle kišu bez posledica.
