Ako vam peškiri posle pranja više liče na karton nego na mekano pamučno platno, problem često nije u mašini, već u tome koliko i čime perete. Ljudi obično odmah okrive tvrdu vodu ili loše sušenje. Pogreše.
Prevelika količina deterdženta ume da ostavi tanak sloj na vlaknima, pa peškir s vremenom izgubi mekoću i upijanje. To se vidi tek posle nekoliko pranja, kada tkanina počne da šuška pod rukom i slabije prima vodu.
To ne znači da je svaki grub peškir osuđen na bacanje. U većini slučajeva može da se popravi promenom navike pranja, a tek onda, ako treba, i dodatnim ispiranjem ili drugačijim sušenjem. Bitno je da krenete od uzroka, a ne od nasumičnih trikova.
Prvo proverite koliko deterdženta sipate
Najčešća greška je mnogo više praška ili tečnog deterdženta nego što je zaista potrebno. Kad ga ima previše, voda ne ispere sve ostatke iz gustih petlji peškira, pa vlakna postanu lepljiva, tvrda i manje upijajuća.
Ako perete manju količinu veša, nema potrebe da sipate do mere za pun bubanj. Dovoljna je umerena količina prema uputstvu na pakovanju, a za slabije prljave peškire i nešto manje od toga, naročito ako vam je voda mekša. Malo. Ali dovoljno.
Aha, tu je česta zamka. Mnogi misle da će više deterdženta značiti čistiji veš, ali kod peškira se često dogodi suprotno, jer preostali sloj ostaje zarobljen među vlaknima i vremenom pravi onaj neprijatan, šuškav osećaj pod rukom.
Omekšivač nije rešenje za svaki peškir
Omekšivač može da ostavi prijatan miris, ali kod peškira često smeta više nego što pomaže. On prekriva vlakna tankim filmom, pa peškir slabije upija vodu i može da deluje glatko na dodir, ali ne i stvarno meko.
To se posebno primećuje kod novijih pamučnih peškira i onih od kvalitetnijeg frotira. Ako ih stalno tretirate omekšivačem, brzo gube osnovnu osobinu zbog koje ih i kupujete.
Bolje je da ga koristite povremeno, ili da ga izbegnete kada perete peškire koji treba da ostanu upijajući. Ako želite svežinu, mirisni dodatak nije važniji od toga da peškir posle kupanja stvarno pokupi vodu. Tu je mera.
Uključite dodatno ispiranje kada sumnjate na ostatke
Ako su peškiri nakon pranja i dalje grubi, korisno je da pokrenete još jedan ciklus ispiranja. To je jednostavan potez, ali često rešava problem kada je uzrok upravo višak deterdženta ili omekšivača koji se zadržao u tkanini.
Ovo posebno pomaže kad perete gušće, deblje peškire. Oni zadržavaju više vode i sredstva za pranje od tanke odeće, pa im je potrebno malo više vremena da se potpuno isperu.
Nemojte čekati da se tekstura popravi sama od sebe. Ako svaki put ostaju tvrdi, ostaci sredstava se samo gomilaju iz pranja u pranje. I onda ih je sve teže omekšati.
Temperatura i punjenje bubnja menjaju rezultat
Peškiri najbolje izlaze kada mašina nije pretrpana. Ako je bubanj prepun, voda i deterdžent ne prolaze ravnomerno kroz tkaninu, pa se deo vlakana opere slabije, a deo ostane prekriven naslagama.
Temperatura takođe ima ulogu, ali ne treba preterivati. Većini pamučnih peškira prija pranje prema oznaci sa etikete, često na 40 ili 60 stepeni, dok previsoka temperatura može da ošteti vlakna i ubrza njihovo stvrdnjavanje. Jedan pogrešan ciklus zna da uradi više štete nego tri dobra pranja da poprave.
Važi i za centrifugu. Prejak i predug završni ciklus može da sabije tkaninu i ostavi peškir krutim, naročito ako ga posle toga sušite na jakom izvoru toplote.
Sušenje često odlučuje koliko će peškir biti mekan
Peškir koji se previše osuši na jakoj toploti lako postane grub na dodir. To se često dešava u sušilici ili na radijatoru, gde se vlakna zategnu i izgube onaj mekani osećaj zbog kog peškir deluje prijatno.
Bolje je da ga osušite do kraja, ali bez pregrevanja. Ako ga sušite napolju, protresite ga pre kačenja i još jednom kada ga skinete, jer to pomaže da se vlakna rastresu i omekšaju.
Dobro je i da peškire ne ostavljate dugo zgužvane u mašini nakon pranja. Kad stoje mokri i stisnuti, mogu da dobiju težak, ukočen osećaj, čak i ako su oprani kako treba.
Kada je problem u vodi, a ne u vešu
Ako živite u području sa tvrdom vodom, peškiri mogu brže da otvrdnu iako perete ispravno. Minerali iz vode ostaju u tkanini i vremenom je čine hrapavijom, pa se tada problem vraća i posle urednog pranja.
U tom slučaju pomaže povremeno pranje sa manjom količinom deterdženta i dodatnim ispiranjem, a nekima koristi i sredstvo za omekšavanje vode namenjeno mašini za veš. Ipak, ni to nije čarobno rešenje ako stalno pretrpavate bubanj ili sipate previše sredstva za pranje.
Ako peškiri i dalje ostaju grubi posle više pokušaja, vredi proveriti i njihovo stanje. Stari frotir koji je mnogo puta pran na visokoj temperaturi više ne može da bude kao nov, ma koliko pažljivo postupali.
Uz malo discipline u doziranju i sušenju, peškir se često popravi brže nego što ljudi očekuju. Najveća greška je što se problem pripisuje samo kvalitetu tkanine, a pravi krivac ostane u fioci sa deterdžentom.
