Patike koje su pokisle na putu do posla ili usred šetnje često ne smetaju dok su mokre, nego sutradan, kada iz njih izađe onaj ustajao, vlažan miris. Dobra vest je da u većini slučajeva ne morate da perete celu obuću da biste to rešili. Dovoljno je da reagujete na vreme.
Mnogo češće je dovoljno da osušite vlagu, izvučete miris iz unutrašnjosti i sprečite da se bakterije i buđ zadrže u ulošku i platnu. Problem nije samo u vodi spolja. Kad patika ostane zatvorena dok je još vlažna, toplota stopala i zaostala vlaga stvaraju uslove zbog kojih neprijatan miris ostaje i kada se spoljašnja površina već osuši.
Prvo izbacite vlagu iz patika
Čim stignete kući, izvadite uloške ako mogu da se izvade i otvorite pertle do kraja. Patike nemojte odmah stavljati uz radijator ili fen na najjače, jer jaka toplota može da iskrivi lepak i ošteti materijal, naročito kod sintetičke obuće i modela sa penastim đonom.
Najbolje je da ih napunite zgužvanim papirnim ubrusima ili novinskim papirom bez boje koja pušta trag. Papir menjajte kada ovlaži, jer mokar papir više ne upija ništa. Brzo, jednostavno, bez komplikovanja.
Ako su patike natopljene do jezika, stavite ih na mesto sa blagim strujanjem vazduha, ali bez direktnog sunca. Sunce ume da isuši spoljašnjost brže nego unutrašnjost, pa se neprijatan miris zadrži dublje u materijalu.
Upijte miris iz unutrašnjosti
Kad se površinska vlaga povuče, ubacite u svaku patiku malu količinu sode bikarbone i ostavite je preko noći. Ne treba sipati previše, dovoljno je da pokrije uložak i donji deo unutrašnjosti tankim slojem. Ujutru je samo istresite ili usisajte uskim nastavkom.
Soda bikarbona radi zato što upija deo vlage i neutrališe deo kiselih jedinjenja koja doprinose mirisu. Nije čarolija, ali pomaže mnogo bolje od parfema ili osveživača koji samo prekrivaju problem. Ako je patika tkaninska, može da pomogne i običan komadić gaze napunjen sodom, pa ga ostavite u obući tokom dana.
Kod kožnih patika budite obazrivi sa većom količinom praha, jer ne želite da ostane trag u šavovima ili oko unutrašnjih rubova. Tada je bolje koristiti manje i češće, a posle toga prebrisati unutrašnjost suvom, mekom krpom.
Očistite uloške, jer oni najčešće zadržavaju miris
Ulošci su često glavni krivac, a to se lako previdi. Oni upijaju znoj, vodu i svu prljavštinu sa puta, pa i kada se patika spolja osuši, miris se vraća čim ih vratite unutra. Zato ih izvadite i ostavite da se osuše odvojeno, na ravnoj površini.
Ako imaju blagi miris, obrišite ih krpom navlaženom mlakom vodom i malo blagog sapuna, a zatim ih dobro osušite. Ne potapajte ih ako su od pene ili slojevitog materijala, jer se mogu deformisati. Tek kada su potpuno suvi, vratite ih u obuću.
Ako ulošci više ne mogu da se operu bez ostatka mirisa, bolje ih je zameniti. To je sitan trošak, ali često rešava problem brže nego svako naknadno prskanje osveživača.
Koristite sprej ili rastvor samo kad je obuća suva
Kad je unutrašnjost već suva, možete naneti blag osvežavajući rastvor na materijal koji to podnosi. Najjednostavnije rešenje je rastvor vode i malo alkoholnog sirćeta u bočici sa raspršivačem, ali samo u tankom sloju i ne na osetljivu kožu. Pre toga probajte na neupadljivom delu, jer neki materijali menjaju boju ili postaju tvrđi.
Nemojte preterivati sa količinom. Ako patika ostane mokra od rastvora, ponovo ste u istom problemu, samo sa drugim mirisom. Cilj je da dezinfikujete i osvežite unutrašnjost, a ne da je natopite.
Kod patika sa mrežastim gornjištem često je dovoljno da se pažnja usmeri na unutrašnju postavu i jezik. Tu se zadržava najviše vlage, pa se i miris prvo razvija baš tamo.
Sprečite da se miris vrati posle sledeće kiše
Posle svakog pokislog dana, patike izujte čim stignete kući i ne ostavljajte ih u zatvorenoj torbi ili uz zid hodnika. Zatvoren prostor bez cirkulacije vazduha produžava miris i čini da se vraća već narednog jutra. I to je onaj deo koji ljudi obično preskoče, pa onda sve ponavljaju iz početka.
Ako znate da vam se obuća često kvasi, držite pri ruci drugu, suhu obuću za zamenu. Nije svaka patika za svaki dan, naročito ako je spoljašnji sloj tanak i brzo upija vodu. U takvim modelima miris se lakše uvuče nego u čvršću sportsku obuću.
Koristan detalj je i redovno menjanje čarapa posle dužeg hoda po kiši, jer vlažne čarape vraćaju miris u već osušenu obuću. Sitnica je, ali pravi veliku razliku.
Kada miris više nije problem za kućno rešenje
Ako patike i dalje smrde i posle sušenja, sode bikarbone i čišćenja uložaka, verovatno je miris ušao duboko u slojeve postave ili je počela da se razvija buđ. Tada više nema smisla beskrajno prskati istu obuću. Bolje je proveriti da li ima tamnih fleka, vlažnih džepova oko šava ili tragova odvajanja materijala.
Kod obuće koja ima puno pene, jeftiniju postavu ili već oštećenu unutrašnjost, miris se često vraća jer materijal zadržava vlagu duže nego što izgleda. U takvoj situaciji preterano vlaženje samo pogoršava stvar. Ako je patika starija i već je više puta pokisla, ponekad je najrazumnije da je dobro osušite i koristite samo u suvom vremenu.
Najvažnije je da reagujete odmah, čim se vratite kući. Miris iz patika posle kiše najlakše se uklanja u prvih nekoliko sati, pre nego što se vlaga uvukla u dubinu materijala i pretvorila u tvrdoglavi problem.
