Otvorite čistu šolju, a iz nje i dalje prvo izađe miris kafe. To nije znak da je posuđe loše oprano, nego da se aromatična ulja iz kafe hvataju za sitne pore i ogrebotine na materijalu. Zato se miris ponekad zadrži i kada šolja izgleda sasvim uredno.
Kod nekih šolja taj trag se oseti jače nego kod drugih. Razlika nije u tome koliko ste dugo ribali sunđerom. U pitanju je hemija mirisa, ali i mala, svakodnevna fizika površine. Sve je u materijalu.
Kako kafa ostavlja trag na šolji
Kafa sadrži ulja i sitne aromatične materije koje se lako lepe za površinu. Kada se šolja napuni vrućom kafom, toplota širi materijal i otvara sitne nepravilnosti na njegovoj površini, pa deo tih čestica ostaje vezan za zid šolje. Posle toga i obično pranje skine vidljivu prljavštinu, ali ne i sve ono što je ušlo u mikroskopske pukotine.
To je razlog zbog kog miris često ostaje jači u starijim šoljama. Na njima se vremenom nakupljaju tanki slojevi naslaga od kafe, čaja, deterdženta i tvrde vode. Jedna šolja može izgledati bele boje i čista, a da i dalje nosi slab, ali prepoznatljiv miris kafe.
Zašto sapun ne uklanja uvek miris
Obično se misli da je dovoljno malo deterdženta i nekoliko poteza sunđerom. Međutim, deterdžent pre svega rastvara masnoću i prljavštinu, dok miris ostaje zato što je deo aromatičnih ulja već prionuo za samu površinu. Ako je šolja hladna i kratko isprana, te naslage se još lakše zadrže.
Još jedan čest razlog je tvrda voda. Minerali iz vode mogu da ostave tanak kamenac ili film na keramici i staklu, a taj sloj onda zadržava ostatke mirisa. Zato šolja koja je oprana, ali nije dobro osušena, često miriše više nego ista takva šolja odmah posle temeljitijeg pranja.
Materijal šolje menja sve
Keramičke šolje su najčešći primer, jer imaju glazuru koja vremenom može da dobije sitne ogrebotine. Kafa se u njima ne zadržava zato što je keramika „upija“, nego zato što se na površini pojavljuju mikroskopska mesta u koja ulaze ulja i pigmenti. To se posebno primećuje kod jeftinijeg posuđa ili kod šolja koje se često greju i hlade.
Staklene šolje su obično manje sklone upijanju mirisa, ali ni one nisu sasvim imune. Ako na njima ostane tanak film od deterdženta ili tvrde vode, kafa će se sledeći put lakše vezati za taj sloj. Metalne šolje retko zadržavaju miris na isti način, ali mogu da ga prenesu ako unutrašnja površina nije dobro očišćena od taloga.
Najčešća zabluda o pranju
Ljudi često misle da je problem u tome što šolja nije dovoljno izribana. Ponekad jeste, ali ne uvek. Ako je šolja godinama korišćena samo za kafu, miris ne dolazi iz jedne mrlje, nego iz tankog, postojanog sloja koji se nakupio iz dana u dan.
Zato se ponekad desi da nova šolja posle nekoliko korišćenja počne da miriše na kafu, a starija da zadrži miris i posle pažljivog pranja. Nije stvar u tome da je pranje „loše“, nego da je materijal već primio deo onoga što se u njemu dugo zagrevalo. To je sitnica koju većina ljudi ne primeti dok ne otvori orman i oseti poznat miris pre nego što uopšte sipa piće.
Kada miris govori i o naslagama iz kuhinje
Miris kafe ne mora da bude jedini trag u šolji. Ako se posuđe suši na mestu gde ima mirisa hrane, rerne ili sudomašine, šolja može da preuzme i druge arome, pa kafa samo pojača utisak da je nešto „zapelo“. U tom slučaju problem nije jedna stvar, nego kombinacija naslaga i okoline.
Zanimljivo je da se to češće primećuje kod posuđa koje se koristi svakog dana, a zatim ostavi na polici bez potpunog sušenja. Vlažna površina lakše prima mirise iz vazduha. Zato ista šolja može ujutru da miriše na kafu, a uveče već na zatvoren prostor ormarića.
Šta je stvarno presudno
Presudna je kombinacija toplote, poroznosti površine i ponavljanja. Jedna šolja, oprana odmah posle korišćenja, obično neće dugo zadržati miris. Ali šolja koja je godinama služila samo za kafu, uz tvrdu vodu i povremeno grublje pranje, gotovo sigurno će uvek imati slab trag te arome.
Zato miris posle pranja nije dokaz da je posuđe nečisto. Češće je znak da je šolja vremenom postala mala arhiva svakodnevne navike. Ako se miris stalno vraća, najviše govori o materijalu i naslagama, a mnogo manje o samoj količini sapuna.
