Kad leti prođete preko glatkog poda i osetite da se obuća lepi uz svaki korak, problem obično nije samo u samoj cipeli. Gumeni đon tada omekša, a pod postane podloga na kojoj se trenje lakše pojačava. Zato se taj neprijatan osećaj najčešće javlja baš u toplim mesecima. Naročito na poliranim pločicama, laminatu ili starom parketu.
Nije svaka guma ista, pa ni svaka obuća ne reaguje jednako. Mekši đonovi, naročito oni sa više elastičnih sastojaka, više se priljubljuju uz pod kada temperatura poraste. Tada se na prvi pogled čini kao da pod vuče obuću. A zapravo se menja ponašanje materijala pod opterećenjem i toplinom.
Šta se dešava sa gumom kad se zagreje
Guma nije kruta kao plastika ili koža. Kad se zagreje, postaje savitljivija i nešto mekša pod pritiskom tela, pa joj je lakše da nalegne na sitne neravnine na podu. Na ravnoj i glatkoj površini to deluje kao lepljenje. Ipak, radi se o jačem prijanjanju.
Još jedna važna stvar je da toplota menja površinski kontakt. Kad je đon topliji, on se više deformiše na mestu dodira i stvara veću dodirnu površinu sa podom. To je onaj deo priče koji mnogi ne primete. Obuća ne mora da bude stvarno lepljiva da bi se ponašala kao da jeste.
Zašto glatki pod leti ume da pojača problem
Na hladnijem podu gumeni đon lakše klizi preko površine. Na toplom podu, naročito ako je suv i vrlo gladak, trenje postaje neujednačeno i korak se prekida sitnim zastajkivanjem. Tada čovek ima osećaj da se đon lepi, iako se u osnovi menjaju samo uslovi dodira.
Pločice, lakirani parket i neki sintetički podovi posebno umeju da naglase taj efekat. Ako su još i blago zaprašeni ili imaju tanak sloj naslaga od sredstva za čišćenje, prijanjanje može da bude još izraženije. To nije zato što je pod mokar ili mastan u očiglednom smislu, već zato što se na takvoj površini menja mikrotrenje.
Obuća koja to radi više od druge
Najviše smeta obuća sa mekim, tamnijim gumenim đonom i dubokim prijanjanjem. Takvi đonovi su napravljeni da dobro hvataju podlogu, pa se na toplom često ponašaju osetljivije nego tvrđa obuća. Jednostavno, ono što je dobro za stabilnost može leti da bude previše grubo za glatku podlogu.
Zato se pojava češće oseća u patikama nego u čvršćim cipelama sa tvrđim potplatom. Ali ni to nije pravilo bez izuzetka. Ako je đon tanak, ako je materijal vrlo mekan ili ako je obuća već istrošena, lepljenje se može javiti i na mestima gde to ne biste očekivali.
Kada nije kriv samo pod, nego i stanje đona
Istrošen đon se drugačije ponaša od novog. Kada se spoljašnji sloj izliže, na površini ostaje manje pravilna tekstura, pa korak postaje neujednačen. Tada se osećaj lepljenja pomeša sa sitnim zapinjanjem, posebno ako je đon delimično omekšao od vrućine.
Na obući koja je dugo stajala na suncu ili u vrućem automobilu taj utisak može biti još jači. Materijal tada već dolazi zagrejan, pa mu treba manje vremena da reaguje na podlogu. Zato letnji problem često počinje čim obujete takvu obuću, a ne tek posle dugog hodanja.
Česta zabluda o lepljivom đonu
Ljudi često pomisle da je đon postao lepljiv zbog znoja stopala ili vlage u vazduhu. Vlaga može da utiče na hod, ali u ovom slučaju najčešći uzrok je ipak odnos toplote, mekoće gume i glatke podloge. Drugim rečima, ne lepi se obuća zato što je znojna, nego zato što materijal promeni ponašanje na višoj temperaturi.
Još jedna zabluda je da je rešenje samo u jačem pritiskanju stopala o pod. To obično pogorša stvar, jer povećava dodir i pojačava osećaj prijanjanja. Mnogo je korisnije razumeti da je u pitanju osobina materijala, a ne kvar koji se vidi golim okom.
Kad se sledeći put letnji hod pretvori u sitno lepljenje pri svakom koraku, vredi pogledati i obuću i podlogu, ne samo temperaturu u prostoriji. Tada postaje jasnije da je problem u spoju meke gume, toplote i vrlo glatke površine, a ne u jednom jedinom krivcu.
