Kad ventilator računara odjednom postane glasniji, prvi instinkt je da se kućište otvori i sve očisti. To ponekad zaista pomaže, ali nije prvi potez. Mnogo je korisnije da se najpre utvrdi da li računar radi pod većim opterećenjem, da li je nešto zapelo u strujanju vazduha ili je problem u samom ležištu ventilatora.
U praksi, buka može da znači sasvim bezazlenu stvar, ali i početak kvara. Zato je bolje krenuti redom, od najjednostavnijih provera do onih koje traže skidanje stranice kućišta. Tako se štedi vreme. I nervi, usput.
Prvo pogledaj da li je računar zaista opterećen
Ako se ventilator glasnije čuje dok su otvoreni pregledač, video ili neka zahtevnija igra, verovatno samo ubrzava da bi spustio temperaturu. To nije kvar, nego normalna reakcija sistema na toplotu. Buka treba da te zabrine tek kada je prisutna i pri laganom radu, posle nekoliko minuta mirovanja.
Najjednostavnija provera je da zatvoriš programe koje ne koristiš i sačekaš minut-dva. Kratko i jasno. Ako se obrtaji brzo smire, problem je verovatno u trenutnom opterećenju, a ne u ventilatoru. Ako ne popušta, ideš dalje.
Važan trag je i to kada se buka javlja. Ako je prisutna odmah po paljenju, može da ukazuje na prašinu, oslabljen ležaj ili nešto što struže o krilca. Tek posle dužeg rada, često je u pitanju toplota koja se nakuplja u kućištu ili procesoru.
Zatim proveri da li nešto smeta strujanju vazduha
Kablovi koji vise preko ventilatora, nalepnica koja se odlepi ili komad prašine na rešetki mogu da naprave zvuk koji liči na ozbiljan kvar. To je ona nezgodna sitnica koju mnogi ne primete, jer računaju da je ventilator kriv čim je bučan. A često je krivac zapravo prepreka ispred njega.
Pogledaj i položaj računara. Ako je kućište gurnuto uz zid, stisnuto pod sto ili naslonjeno na tkaninu, vazduh ne može lako da ulazi i izlazi. Ventilator tada vrti brže nego što bi trebalo, pa zvuk postaje izraženiji.
Kod laptopa je situacija slična, samo još osetljivija. Ako je uređaj na krevetu, jastuku ili debeloj tkanini, otvori za vazduh se lako zapuše. To nije sitnica, jer i nekoliko minuta takvog rada može da podigne temperaturu i natera ventilator da radi jače nego inače.
Potraži prašinu na pravom mestu
Prašina se najčešće skuplja na otvorima za vazduh, hladnjaku i oko ventilatora, ne samo na vidljivom delu kućišta. Zbog toga spoljašnji sloj može da izgleda uredno, a unutra da bude gotovo zakrčeno. Tada ventilator ne pravi samo jaču buku, nego i gubi efikasnost.
Ako čistite računar, isključite ga iz struje i sačekajte da se ohladi. Nema potrebe za grubim potezima ni za usisivačem prislonjenim tik uz komponente. Bolje je koristiti meku četkicu i mlaz komprimovanog vazduha, uz kratke pulseve, da se prašina izbaci bez oštećenja.
Ono što mnogi previdi jeste da previše prašine ponekad ne pravi samo zvuk, nego i povremeno struganje. Kad se nečistoća nakupi na osovini ili oko lopatica, ventilator može da vibrira i menja ton rada. To je znak da problem nije samo u jačini, već i u ravnoteži obrtanja.
Obrati pažnju na zvuk ležaja
Ako buka liči na zujanje, brušenje ili kratko cviljenje koje ne nestaje ni posle čišćenja, moguć je problem sa ležajem ventilatora. Tada se zvuk često menja sa brzinom obrtaja i postaje izraženiji kad se sistem zagreje. To nije nešto što se rešava jednostavnim čišćenjem.
Takav ventilator može još neko vreme da radi, ali obično postepeno postaje glasniji. Nekad počne povremeno, pa se vremenom pretvori u stalnu buku. Zato je bolje reagovati ranije, pre nego što ventilator stane i izazove pregrevanje.
Ako je reč o desktop računaru, zamena ventilatora je često razumnija od odlaganja. Kod laptopa je to obično složenije, jer pristup zavisi od modela. U oba slučaja, ne treba forsirati deo koji već mehanički zapinje.
Proveri i temperaturu, ne samo buku
Ventilator je često samo posledica problema, ne uzrok. Ako je procesor ili grafička kartica toplija nego što treba, ventilator će ubrzati i postati glasniji da bi to nadoknadio. Zato nije dovoljno slušati zvuk, već treba videti i da li se kućište pregreva, usporava ili se programi zatvaraju sami.
Ako računar počne da usporava tek kad se zagreje, to je važan znak. Može da znači da je hladnjak loše nalegao, da je termalna pasta vremenom oslabila ili da je protok vazduha loš. To više nije priča o običnoj buci, nego o termičkom problemu koji traži ozbiljniju proveru.
Zato ima smisla da se ventilator ne posmatra odvojeno od cele mašine. Ponekad je dovoljno vratiti dobar protok vazduha i očistiti rešetke. Ponekad, međutim, jedino rešenje je servis ili zamena dela koji je istrošen.
Kada ne treba čekati
Ako se pojavi metalno struganje, povremeno preskakanje obrtaja ili naglo pojačanje buke odmah po uključivanju, nije mudro odlagati. Takav ventilator može da prestane da radi u nezgodnom trenutku, a pregrevanje onda stigne brže nego što deluje. To je posebno neprijatno kod računara koji se koristi za posao ili skladištenje važnih podataka.
Isto važi ako kućište postane neobično toplo, a ventilator i dalje zvuči napeto i visoko. Tada problem nije samo u akustici, nego u hlađenju. Dobar redosled je da se najpre proveri opterećenje, zatim protok vazduha, pa prašina i mehaničko stanje ventilatora.
Najkorisnije je da se ne krene od pretpostavke da je svaki glasniji ventilator loš. Nekad je dovoljno nekoliko minuta pažljive provere i malo čišćenja, a nekad je znak da deo više ne može da radi pouzdano. Ako se zvuk menja iz dana u dan, to je obično najpošteniji signal da nešto nije u redu, čak i kada računar još uvek radi bez zastoja.
