Kad se đon počne odvajati od strane, problem nije uvek samo u lepku. Ponekad je kriva stara obuća, ponekad vlaga, a ponekad način na koji je cipela urađena. Zato prvo treba pogledati gde je pukotina nastala i da li se odvajanje širi samo na jednom mestu ili ide duž cele ivice.
To je važna razlika, jer sitno odlepljivanje na jednom delu često znači lokalno trošenje, dok odvajanje duž više centimetara obično ukazuje na stariji kvar materijala. Ako se ivica već uvija, ako se vidi raslojavanje ili ako je donji sloj tvrd i ispucan, cipela je verovatno prešla granicu isplativog popravljanja. Tu više ne pomaže samo kratkotrajan popravak.
Pogledajte samu liniju spajanja
Prvo se zagledajte u mesto gde se đon spaja sa gornjim delom cipele. Ako je odvajanje čisto i ravno, postoji veća šansa da je lepak popustio, a ne da je materijal pukao. Ako je ivica zgužvana, iskrzana ili neravna, problem je obično dublji.
Dobro je pogledati i da li se cipela odvaja samo sa spoljne strane ili i sa unutrašnje. Spoljašnje odvajanje se često vidi ranije, dok unutrašnja strana može da propadne prvo zbog pritiska stopala i savijanja pri hodu. To mnogi ne primete odmah.
Ako se vidi trag bele, žute ili tamne mase oko spoja, to može da znači da je popravljana ranije ili da je lepak počeo da se raspada na toplini i vlazi. Takav trag nije presudan sam po sebi, ali govori da je cipela već prolazila kroz opterećenje.
Obratite pažnju na ivicu đona
Nije dovoljno da pogledate samo otvoreno mesto. Treba proveriti i celu ivicu đona, posebno kod pete i prednjeg dela stopala, gde se cipela najviše savija. Tamo se obično prvo vidi napuknuće, pa tek onda pravo odvajanje.
Ako je ivica postala tvrda kao plastika, to je loš znak. Materijal koji je izgubio elastičnost ne drži spoj dugo, pa se odlepljivanje vraća i posle navodno uspešnog popravljanja. Isto važi ako se vidi da je đon tanji na jednoj strani nego na drugoj.
Zanimljivo je da se kod nekih modela problem ne vidi na samom spoju, nego malo iznad njega. Gornji deo se tada povuče, a đon izgleda kao da je „pobegao“ sa strane. U stvarnosti je struktura cipele oslabila pre nego što je lepak potpuno popustio.
Šta govori stanje unutrašnjosti
Unutrašnjost cipele često otkriva ono što spolja nije odmah vidljivo. Ako je uložak naboran, ako se petni deo iskrivio ili ako stopalo „pliva“ unutra, cipela verovatno više ne prati oblik noge kako treba. Tada se odvajanje đona obično ponavlja.
Treba pogledati i da li se po unutrašnjoj strani oseća tvrda ivica ili neravnina. To može da znači da se slojevi odvajaju i iznutra, pa spoljašnji kvar nije jedini problem. U takvoj cipeli hod postaje nepravilan, a to dodatno opterećuje spoj.
Ako je unutrašnjost vlažna ili ima tragove dugog znojenja i neprijatnog mirisa, to nije samo pitanje komfora. Vlaga ubrzava slabljenje lepka i kože, naročito ako se obuća ostavlja da se suši kraj izvora toplote. To je čest razlog zbog kog se isti kvar vraća.
Materijal cipele mnogo znači
Cipele od prave kože i one od veštačkih materijala ne ponašaju se isto. Koža se drugačije savija i drugačije podnosi vlagu, dok se pojedini veštački materijali brže ljušte ili pucaju na spoju. Zato isti izgled kvara ne znači isto na svakoj cipeli.
Ako je gornji deo cipele mekan, a đon tvrd, spoj trpi veće naprezanje pri svakom koraku. To se posebno vidi kod obuće koja je dugo stajala neobuvena, jer se lepak osuši, a materijal izgubi prvobitnu elastičnost. Posle prvog ozbiljnijeg nošenja problem izbije na ivici.
Kod sportskih ili laganih gradskih modela vredi pogledati i da li je đon od pene počeo da se mrvi. Kada se to desi, odvajanje sa strane često nije izolovan kvar nego posledica starenja celog đona. Tada su i izgled i osećaj pri hodu već pokazali da je obuća pri kraju.
Kada je znak da je vreme da se od nje odustane
Ako se odvajanje vraća na istom mestu posle kratkog vremena, to obično znači da je konstrukcija već oslabila. Jedan popravak može da produži upotrebu, ali ne i da vrati cipelu u prvobitno stanje. Zato se ne oslanjajte samo na to što je mesto spolja ponovo zalepljeno.
Posebno loš znak je kada se uz odvajanje čuje škripanje, vidi savijanje đona pod rukom ili oseća da cipela gubi oslonac pri peti. Tada je problem veći od estetike. Takva obuća lakše skuplja vlagu, brže se deformiše i može da postane neudobna već posle nekoliko izlazaka.
Ako je odvajanje malo i sve ostalo izgleda čvrsto, korisno je pogledati i drugu cipelu iz para. Često će ona otkriti isti obrazac trošenja, samo u blažem obliku. To je dobar znak da kvar nije slučajan, nego da je ceo par stigao do kraja svog veka.
