Patike najpre popuste tamo gde noga udara najjače, a to je najčešće peta. Zato se i kod sasvim obične šetnje, bez trčanja i bez treninga, gumeni deo pozadi obriše brže nego prednji deo đona. Nije to mana samo jedne marke, nego posledica načina na koji hodamo.
Kad stopalo dodirne podlogu, prvo prima udarac zadnji deo đona. Tu se sabija materijal, trpi trenje i često dobija najviše opterećenja pri svakom koraku. Prednji deo radi drugačije, jer se oslanja tek kada se telo već prebacuje napred. Zato peta obično stari brže. Kratko i prosto.
Kako korak opterećuje petu
Većina ljudi pri hodu najpre spušta petu, pa se oslonac prenosi ka sredini stopala i prstima. To znači da peta doživi prvi kontakt sa podlogom u gotovo svakom koraku, a taj kontakt nije blag. Čak i kada hod izgleda lagano, sila udara se ponavlja hiljadama puta tokom dana.
Taj ponavljani udar brže steže i brusi materijal na zadnjem delu patike. Kod mekšeg đona tragovi se pojave ranije. Kod tvrđeg se trošenje usporava, ali ostaje na istom mestu. Upravo tu leži odgovor koji mnogi previde.
Zašto prednji deo ostaje duže čitav
Prednji deo patike ne prima isti početni udar, pa se sporije haba od pete. On više trpi savijanje nego struganje. Zato često izgleda očuvanije, iako je i dalje bio pod opterećenjem.
U prednjem delu se trošenje obično vidi tek kada se ljudi mnogo kreću, često penju uz stepenice ili dugo stoje na prstima. Kod svakodnevne upotrebe, taj deo đona jednostavno dobija manje grubog kontakta sa podlogom. Drugim rečima, nije pošteđen, samo je manje izložen onome što najbrže uništava materijal.
Uloga hoda i položaja stopala
Nisu sve patike podjednako istrošene na isti način, jer ni svi ljudi ne hodaju isto. Neko jače udara petom, neko blago spušta stopalo, a neko malo vuče noge po podu. Razlike se vide i po tome da li osoba više hoda po tvrdom betonu, asfaltu ili po mekšim podlogama.
Čak i sitna odstupanja u položaju stopala menjaju raspored trošenja. Kod nekoga će jedan korak biti teži od drugog, pa će peta na jednoj patiki popustiti ranije. To je često prvi trag da obuća ne troši ravnomerno, iako spolja deluje skoro ista. Vrlo sitna razlika, ali ostavi jasan trag.
Materijal đona menja brzinu habanja
Nije svaka peta jednako ranjiva. Mekša pena daje više udobnosti, ali se brže sabija i gubi oblik. Tvrđa guma izdržava duže, ali može da bude manje prijatna pri dugom hodu.
Na trošenje utiče i način izrade. Ako je zadnji deo tanji ili slabije ojačan, habanje će se pojaviti ranije baš tu gde stopalo prvo udara. Zato dve skoro iste patike, kupljene istog dana, mogu da izgledaju različito posle nekoliko meseci nošenja. To nije retkost.
Kada trošenje na peti otkriva naviku nosioca
Obrazac trošenja često pokaže više od puke starosti obuće. Ako se peta troši ukoso sa spoljne strane, to može da znači da stopalo pri hodu blago beži napolje. Ako je potrošen ravno srednji deo pete, korak je obično ravniji i direktniji.
To ne znači da je svako odstupanje znak problema. Mnogo češće je reč o običnoj navici koračanja. Ipak, baš po tom otisku na đonu može da se vidi kako neko raspoređuje težinu dok hoda. Patika zapravo pamti pokret.
Šta najbrže skraćuje vek patika
Najbrže ih troši kombinacija tvrde podloge, svakodnevnog korišćenja i jačeg oslonca na petu. Ako se iste patike nose po gradu, na poslu i u dugim šetnjama, zadnji deo će prvi pokazati umor materijala. To je sasvim očekivano, a ne znak da su patike loše.
Zanimljivo je da se peta često prvo izbriše spolja, dok se unutrašnji deo kasnije razmekša ili potone. Spolja se vidi habanje, a iznutra se menja osećaj pod nogom. Tek tada postaje jasno da patika više ne drži stopalo kao ranije, iako je prednji deo još uredan. Tada je razlika najvidljivija.
