Kad se u fioci nakupi nekoliko komada tkanine koje niko više ne koristi, lako je pomisliti da su dobri samo za krpice. A baš od tih ostataka mogu da nastanu poklopci za činije koji zamenjuju foliju i tanjire, drže sadržaj zaštićenim i unose red u kuhinju bez mnogo truda.
Ova ideja nije samo za one koji vole ručni rad. Korisna je i za ljude koji često čuvaju hranu u frižideru, nose salatu na posao ili uvek traže veći tanjir kojim će prekriti činiju. Poklopci od tkanine imaju smisla baš zato što su jednostavni, lako se prilagođavaju i mogu da izgledaju urednije od improvizovanog rešenja koje se svakog dana ponavlja.
Koji višak tkanine vredi sačuvati
Najbolje rade pamučni komadi srednje debljine, poput starog stolnjaka, posteljine, lagane zavese ili košulje koja je izdržala pranje, ali ne i dalje nošenje. Tkanina treba da bude ravna, dovoljno čvrsta da drži oblik, a opet savitljiva da legne preko činije bez naprezanja.
Tanki i klizavi materijali brzo gube formu. Deblji komadi, kao što su grublje tkanine ili džins, mogu biti nezgrapni, naročito na manjim činijama, pa nisu prvi izbor za ovu ideju.
Zanimljivo je da baš tkanina sa sitnim dezenom često deluje urednije od sasvim jednobojne, jer manje pokazuje tragove čestog pranja. To je mala stvar. Ali u kuhinji se primeti odmah.
Kako da poklopac legne na činiju
Suština nije u savršenom kroju, nego u tome da se poklopac blago zateže oko ivice. Najjednostavnije je da se iseče krug koji je nekoliko centimetara veći od otvora činije, a zatim se obod obradi lastišem ili trakicom koja se steže oko keramike ili stakla.
Ako je činija duboka, poklopac može da se uradi sa malo više prostora u sredini, da se tkanina ne zateže preko ivice kao bubanj. Na niskim posudama bolje radi plići oblik, jer se lakše skida i vraća na mesto.
Mnogi prvo pogreše tako što naprave poklopac tačno po meri. To zvuči uredno, ali je nezgodno u praksi, jer svaka tkanina malo popusti posle pranja, a i činije nisu sve iste širine. Samo malo previše tesno, i završi u fioci.
Mali detalji koji menjaju upotrebu
Ako se u tkaninu ubaci tanak sloj postave, poklopac bolje stoji i manje upija mirise. To nije obavezno, ali je korisno kada se koristi za sir, testo ili voće koje stoji u frižideru nekoliko sati.
Rubovi su važniji nego što izgledaju na prvi pogled. Kada su lepo obrađeni, tkanina se manje para, ne zapinje za ivicu činije i traje znatno duže.
Vredi razmisliti i o maloj oznaci na svakom poklopcu, naročito ako ih ima više. Jedan može da bude za veliku činiju za salatu, drugi za manju posudu za ostatke ručka, pa se ne mešaju u fioci.
Gde ovakav poklopac najviše koristi
U kuhinji je najkorisniji za hranu koja ne mora da se zatvara hermetički, ali ne treba ni da ostane otkrivena. To su testa koja odmaraju, isečeno voće, zaklonjena salata, skuvan pirinač ili posuda sa pripremljenim sastojcima za večeru.
Kada se leti često otvara frižider, takav poklopac je zgodan i zato što se brzo stavlja i skida. Ne treba tražiti foliju, ne troši se jednokratan materijal i nema buke oko toga šta je ostalo u rolni.
Za piknik ili odlazak kod prijatelja može da posluži i kao privremeni pokrivač za činiju sa grickalicama, voćem ili kolačima. Nije za nošenje tečnih jela, ali za većinu suvih i polusušenih namirnica radi sasvim dobro.
Kada boja i dezen postaju praktični
Ako se koriste ostaci različitih tkanina, lako je od svakog komada dobiti drugačiji poklopac. Tako svaki dobija svoju namenu, a kuhinja dobija malo boje bez kupovine novih stvari.
Dezen nije samo ukras. Na svetlijim tkaninama brže se primeti fleka, dok tamnije ili šarenije bolje podnose svakodnevnu upotrebu i sporije deluju umorno.
Ova ideja ima i jednu neobičnu prednost, a to je da od običnog otpada pravi predmet koji se zaista koristi. To zvuči jednostavno, ali je upravo zato zanimljivo, jer od komada koji bi završio zaboravljen nastaje stvar koja svaki dan ima svoje mesto.
