Plastična činija ume da izda već pri prvom otvaranju poklopca. Miris hrane ostane u materijalu i posle pranja, pa sve što u nju stavite kasnije poprimi isti ton, od salate do voća. To nije znak da je činija nužno prljava, nego da je plastika upila masnoću, začine ili boju iz sadržaja.
Najpre vredi razlikovati površinski miris od onog koji je ušao dublje u plastiku. Ako se oseća samo kad je činija zatvorena ili kad je topla, problem je najčešće blaži. Ako miris ostaje i posle više pranja, naročito kod starijih, izgrebanih činija, tada je materijal već prilično zasićen.
Šta zapravo zadržava miris
Plastika nije glatka koliko deluje na prvi pogled. U mikroskopskim ogrebotinama ostaju masnoće i sitne čestice hrane, a baš tu miris najduže opstaje. Zbog toga činija koja je godinama služila za luk, ribu ili jela s mnogo začina često upija mirise jače od nove.
Topla hrana ubrzava taj proces. Kada se vruć sadržaj zatvori u plastičnu posudu, para i masnoća lakše ulaze u površinski sloj, pa kasnije ni običan deterdžent ne skida sve do kraja. Zato nije neobično da ista činija posle pečenja u rerni ili podgrevanja u mikrotalasnoj zadrži trag mirisa duže nego posle hladne hrane.
Boja je drugi trag koji ljudi često mešaju sa mirisom. Paradajz sos, kari i paprika umeju da ostave i miris i obojen sloj na plastici. To ne znači da je činija neupotrebljiva, ali znači da je vreme da je bolje procenite nego da se oslanjate samo na izgled.
Kada pranje više nije dovoljno
Obično prvo ne uspe toplo pranje običnim deterdžentom. Ako miris ostaje odmah po sušenju, čak i kada je činija potpuno čista na dodir, problem nije u ostatku hrane nego u samom materijalu. Tada je dovoljno da unutra stavite nekoliko sušenih namirnica ili toplu hranu i miris se odmah vrati.
Postoji i jednostavan znak da posudu treba zameniti. Ako je plastika matirala, izgubila boju ili ima mnogo tankih ogrebotina, miris će se vraćati brže nego pre. Takva površina više ne može da se oslobodi svega što je upila, ma koliko je dugo ribali.
Nije svaka činija ista. Deblja i kvalitetnija plastika obično duže odoleva mirisima, dok jeftinije i tanje posude mnogo lakše upijaju sadržaj. Zbog toga dve naizgled iste činije mogu da se ponašaju sasvim različito već posle nekoliko meseci korišćenja.
Šta pomaže kod upornog mirisa
Pre svega, činiju operite odmah posle upotrebe, pre nego što se sadržaj osuši i uvuče u plastiku. Ako to nije moguće, makar je isperite toplom vodom. Suvi ostaci hrane i masnoće najveći su razlog što miris posle ostaje tvrdoglavo dugo.
Posle pranja, činiju ostavite otvorenu da se potpuno osuši na vazduhu. Zatvorena vlažna posuda zadržava miris mnogo jače, jer vlaga i zatvoren prostor drže mirisne molekule u unutrašnjosti. I to je deo problema koji se često preskoči, iako je sasvim praktičan.
Ako ni to ne pomogne, miris je verovatno ušao dublje nego što izgleda. Tada pomaže samo ono što rastvara naslage u plastici ili jednostavna odluka da se činija izdvoji za namirnice koje ne primaju miris lako, poput suvih sastojaka ili upakovanih namirnica.
Kada ista činija više nije dobra za sve
Plastična činija koja miriše na prethodni sadržaj nije podjednako nezgodna u svakoj upotrebi. Za salatu, voće ili testeninu bez jakog umaka može još da posluži. Za mlečne proizvode, hranu za decu ili namirnice koje lako preuzimaju miris ipak je loš izbor.
Važno je i gde je čuvate. Ako uz činiju stoje druge plastične posude, poklopci i kese, miris se može širiti na sve u istoj fioci ili ormariću. Zato staru, upornu činiju treba držati odvojeno, a još bolje potpuno izbaciti iz redovne upotrebe za osetljivu hranu.
Najpraktičnije pravilo je jednostavno. Ako posuda i dalje miriše na luk, ribu ili začinjeno jelo posle nekoliko pranja, više se ne oslanjate na nju za sve namirnice. U kuhinji je to mali znak da plastika više nije samo stvar izgleda, nego i toga šta je u sebe već upila.
Kad je vreme da je zamenite
Činiju vredi menjati kada miris ostaje posle pranja, kad je plastika ogrebana ili kad se poklopac više ne zatvara dobro. Tada problem nije samo neprijatan miris nego i to što se u neravninama zadržavaju ostaci hrane, pa se posuda teže održava čistom.
Ni temperature nisu beznačajne. Ako je činija često išla u mikrotalasnu, a nije namenjena za to, plastika se brže troši i lakše upija mirise. To se ne vidi odmah, ali se oseti prvi put kad otvorite poklopac i shvatite da je posuda zapamtila više nego što ste želeli.
Najbezbednije rešenje je da takvu činiju ne forsirate dalje za sve i svašta. Za suvu hranu još može da posluži, ali za sve što lako prima miris bolje je uzeti novu posudu nego stalno voditi izgubljenu bitku sa starom plastikom.
