Naočare često izgledaju čisto čim ih obrišete, a već posle sat vremena baš deo uz nos počne da muti sliku. Nije stvar u lošem staklu, nego u mestu gde se najviše skupljaju masnoća, vlaga i sitna prljavština sa kože. Tu je i toplota. Tragovi se lepe brže.
Kad se naočare nose tokom celog dana, nosači i gornja ivica nosa stalno dotiču kožu, a taj kontakt ostavlja tanak sloj sebuma. To je prirodna masnoća koju koža luči sve vreme, samo se na tom mestu najlakše prenosi na sočivo. Zato se staklo na naočarima brže zaprlja na nosu nego na spoljnim delovima.
Koža oko nosa ostavlja više traga nego što deluje
Područje oko nosa je među masnijim delovima lica, čak i kod ljudi koji nemaju izraženo masnu kožu. Kad se nos oslanja na jastučiće ili okvir, taj sloj se prenosi direktno na staklo. Posle nekoliko takvih dodira ostaje taman film koji se ne vidi odmah, ali zamuti pogled čim svetlo padne pod uglom.
Na to se nadovezuje znoj, naročito leti, u toploj prostoriji ili kad se brzo hoda. Znoj sam po sebi nije masan, ali razmazuje ono što je već na koži i ostavlja tragove koji hvataju prašinu. Zato se prljavština baš na tom delu često vidi kao maglica, a ne kao jasna mrlja.
Trljanje i toplota prave lepku sličan sloj
Mnogi nesvesno dodirnu naočare prstima dok ih nameštaju. U isto vreme, deo uz nos je najtopliji deo stakla jer prima toplotu sa kože i daha. Ta kombinacija omekšava masne naslage i pomaže im da se lakše razmažu po površini.
Na nekim okvirima problem je izraženiji zbog oblika nosača. Ako su oni mali, tvrdi ili loše podešeni, pritisak je veći, pa je i trenje jače. Nije čudno što se baš tada iste naočare čine prljavijim posle kraćeg nošenja.
Prašina se lepi za ono što je već masno
Čista prašina se lako obriše, ali prašina pomešana sa kožnim masnoćama ponaša se drugačije. Ona se zalepi za staklo i ostavlja tanak sloj koji se ne skida jednim potezom suve krpice. Zato deo uz nos često izgleda kao da je staklo izgrebano ili zamagljeno, iako je problem samo u naslagama.
Ovo je i razlog zbog kog naočare deluju prljavije zimi, kada se ulazi iz hladnog vazduha u toplu prostoriju. Na hladnijem staklu lakše se hvata vlaga, a na vlažnoj površini prljavština ostaje vidljivija. U praksi, isti trag brže upadne u oči nego na potpuno suvom staklu.
Premaz i materijal menjaju koliko se trag vidi
Nisu sva stakla ista. Antirefleksni premaz, zaštita od masnoće i kvalitet površine mogu da uspore nakupljanje tragova, ali ne mogu potpuno da ga uklone. Na nekim sočivima se samo manje vidi, dok se na drugim ista količina masnoće odmah pokaže pod svetlom.
I oblik nosača pravi razliku. Širi i mekši oslonci raspoređuju pritisak bolje, pa na jednom mestu ostaje manje kontakta i manje tragova. Zato dve naizgled iste naočare mogu da se prljaju različitom brzinom, zavisno od toga kako naležu na lice.
Zašto je taj trag najuporniji
Najuporniji deo naslage je obično baš onaj koji nastaje spajanjem masnoće, vlage i sitne prašine. To nije samo prljavština sa spoljne strane. Veći deo dolazi sa lica, pa se vraća na staklo pri svakom nameštanju naočara.
Tu je i mala zamka: mnogi misle da su stakla loše očišćena čim se zamagle na sredini, a pravi krivac je često zapravo deo uz nos. Ako se taj deo ne očisti temeljno, ostatak sočiva brzo ponovo izgleda mutno. Zato baš to mesto prvo odaje koliko su naočare stvarno čiste.
Šta najbrže objašnjava ovaj problem u svakodnevici
Najjednostavniji odgovor je da se staklo na naočarima brže zaprlja na nosu zato što je to tačka najjačeg dodira sa kožom. Tamo se skupljaju masnoća, vlaga i trenje, a sve to pravi vidljiv trag pre nego na ostalim delovima sočiva. Kad se uz to dodaju prašina i toplota, prljavština postaje još postojanija.
Zato se ovaj deo naočara skoro uvek prvi zamuti, iako ostatak izgleda uredno. To nije mana samo jedne vrste stakla, već posledica toga kako lice, okvir i svakodnevno nošenje rade zajedno.
