Farba na drvenom prozoru gotovo uvek popusti prvo tamo gde je drvo najizloženije, uz ivice krila, spojeve i mesta oko stakla. Tu se skuplja voda, tu se premaz najbrže suši i tu mehaničko naprezanje najlakše odvaja sloj boje od podloge. Nije to slučajnost, nego posledica načina na koji prozor stari.
Ako se ljuštenje prvo vidi baš uz ivice, uzrok obično nije samo stara boja. Problem najčešće počinje kada vlaga uđe u drvo, pa zatim izađe napolje kroz tanki sloj premaza, naročito na mestima gde su ivice brušene oštrije nego što treba ili gde je završni sloj ostao tanji. Tu farba najpre gubi prijanjanje. Brže nego što deluje.
Zašto su ivice slabija tačka
Na ravnoj površini prozorskog krila premaz ima više mesa, odnosno više materijala koji može da podnese skupljanje i širenje drveta. Na ivici toga nema mnogo, pa svaki udar kiše, svaka promena temperature i svako otvaranje prozora rade protiv premaza. Zato se baš tu prvi put pojavljuju sitne pukotine, a posle njih i ljuspice.
Drvo nije mrtav materijal. Ono upija vlagu, širi se, pa se pri sušenju skuplja. Ako je sloj farbe krut, on ne može da prati to kretanje zauvek, pa puca najpre na prelazima i na oštrim rubovima. To je i razlog što se problemi često vide uz spoljne ivice, a ne nasred plohe.
Vlaga ulazi tamo gde je spoj najslabiji
Spoj između rama i stakla, kao i ugaoni spojevi prozora, često su prvo mesto gde zaštita popusti. Ako je git star, napukao ili odvojen od drveta, voda lako dolazi do podloge. Posle toga farba spolja izgleda zdravo neko vreme, a onda se odjednom odigne i počne da se ljušti.
U praksi je to obično spor proces. Kiša ne mora da prodre duboko da bi napravila štetu, dovoljno je da se vlaga ponavlja iz dana u dan, posebno na strani prozora koja dobija sunce, pa se brzo greje i hladi. Taj ciklus je naporan za svaki premaz. Posebno za loše pripremljenu podlogu.
Priprema drveta odlučuje više nego sama boja
Mnogi misle da je presudna boja, a zapravo je presudno kako je drvo pripremljeno pre farbanja. Ako nije dobro očišćeno, ako je ostao stari, labavi sloj ili ako je površina bila vlažna, novi premaz se hvata za problem, ne za drvo. Onda se odlepljivanje ne vidi odmah, ali se pojavi prvi put kada prozor dobije ozbiljnije opterećenje.
Posebno su nezgodne ivice koje nisu zaobljene, već ostavljene oštro. Na njima se farba povlači i stanji već pri nanošenju, pa kasnije ostaje bez dovoljne zaštite. Taj detalj mnogi preskoče, a baš on često odlučuje gde će se boja prva podići.
Sunce i kiša ne rade isto, ali rade zajedno
Direktno sunce isušuje spoljašnji sloj boje, dok vlaga iz vazduha i padavine utiču na drvo ispod njega. Kada se to smenjuje iz dana u dan, spoljašnji sloj puca, a drvo nastavlja da menja volumen. To je tih, ali uporan sukob materijala.
Zato prozori okrenuti ka strani sa više padavina ili jačim popodnevnim suncem često propadaju brže. Nije stvar samo u lošem premazu, već u položaju samog prozora i u tome koliko dugo ostaje mokar posle kiše ili kondenzacije. Ako voda stoji uz donju ivicu, šteta se gotovo uvek vidi prvo tamo.
Zašto se kvar često vidi tek kada je već odmakao
Spoljašnji sloj boje može da izgleda uredno i dok se ispod njega već odvija odvajanje. Kada vlaga uđe u drvo, često nema vidljivog znaka sve dok ne napravi dovoljno naprezanja da podigne čitavu ljuspu. Zato se ponekad čini da se boja odjednom oljuštila preko noći, iako je proces trajao mnogo duže.
Tu je i jedna česta zabluda. Ljudi obično misle da je problem samo estetski, a zapravo oguljena boja znači da je drvo ostalo bez zaštite i da će upijati još više vlage. Ako se to pusti, ivica prvo tamni, zatim omekša, pa na kraju strada i samo drvo.
Šta nam taj obrazac zapravo govori
Kada se farba na drvenom prozoru ljušti prvo uz ivice, to je znak da je zaštita najtanji deo upravo tamo gde je prozor najviše opterećen. Ivica trpi najviše vlage, najveću promenu temperature i najveće trenje pri korišćenju. Zbog toga je ona prirodno prvo mesto na kome premaz gubi bitku.
Ko god gleda samo boju, propušta suštinu. Problem je u spoju materijala, vode i kretanja drveta, a ne u jednom sloju koji je „stara farba“. Ako se na prozoru na vreme primeti podizanje uz rub, to je obično poslednja prilika da se zaštita obnovi pre nego što vlaga uđe dublje u drvo.
