Ako su se vrata ormara jutros zapinjala, a juče su klizila bez problema, krivac često nije šarka, nego vlaga u vazduhu. Drvo i materijali na osnovu drveta upijaju vlagu, šire se za nijansu i dovoljno je da se razmak smanji za svega nekoliko milimetara da vrata počnu da strušu o okvir ili da zapinju na jednom uglu.
To se najčešće primeti posle kišnih dana, u neprovetravanim prostorijama ili u stanovima gde je velika razlika između hladnog zida i toplog vazduha u sobi. Nije uvek lako videti šta se menja, jer oko ne hvata taj sitan pomak, ali mehanizam radi sasvim jednostavno. Materijal nabubri, zazor se smanji i vrata više nemaju onaj slobodan hod koji su imala u suvom periodu.
Šta se tačno dešava sa drvetom
Drvo nije potpuno mrtav materijal koji miruje bez reakcije. Ono stalno razmenjuje vlagu sa okolinom, pa pri većoj vlažnosti upija vodenu paru iz vazduha i širi se, najviše poprečno na vlakna.
Zato su vrata od masivnog drveta osetljivija od nekih drugih. Kod ploča od iverice, medijapana ili furniranih vrata promena je često manja, ali nije nebitna. Ako je obloga tanka, a ivice loše zaštićene, i takva vrata mogu da nabubre dovoljno da počnu da zapinju.
Zašto se to vidi baš na vratima ormara
Vrata ormara su napravljena tako da imaju mali razmak od kućišta, jer moraju da izgledaju ravno i uredno. Taj razmak je dovoljan dok su uslovi normalni, ali postaje tesan kad materijal nabubri.
Na zatvaranje utiče i težina samih vrata. Ako su dugačka ili imaju ogledalo, šarka trpi veće opterećenje, pa i mala promena oblika odmah postane primetna. Vrata se tada ne zatvaraju kao pre, već hvataju za gornji ili donji rub, često na sasvim istoj strani.
Vlažnost nije jedini krivac
Često se misli da je problem samo u kiši ili vlažnom vremenu, ali to nije cela priča. U sobi može da bude hladnije uz jedan zid, pa se na toj strani materijal ponaša drugačije nego na drugoj. Razlika u temperaturi i vlazi ume da napravi uvijanje, a ne samo obično širenje.
Tu je i način na koji je ormar izrađen. Ako su vrata bila sklapanja na brzinu, ako su ivice loše zatvorene ili su šarke postavljene pod blagim uglom, problem će se pojavljivati i u periodima kad vazduh nije naročito vlažan. Vlažnost tada samo pojačava već postojeću manu.
Kako se prepozna da je uzrok u vlazi
Jedan trag je dobar sezonski obrazac. Vrata otežano naležu posle kišnih dana, a zatim se posle nekoliko suvih dana opet ponašaju normalno ili bar bolje nego pre.
Drugi trag je mesto gde zapinju. Ako strušu samo u jednom uglu, naročito pri dnu, verovatno je došlo do blagog uvijanja ili širenja materijala, a ne do potpunog kvara šarki. Kada je problem u šarkama, vrata obično vise, ne poravnavaju se i zapinju stalno, bez obzira na vremenske prilike.
Kad treba obratiti pažnju na prostoriju
U sobama koje se često provetravaju problem je obično manji, jer se vlaga manje zadržava. U kupatilima, ostavama i stanovima gde se suši veš u zatvorenom prostoru, vazduh može dugo da ostane zasićen vlagom, pa drveni delovi sporije vraćaju prvobitnu meru.
Zato je korisno gledati širi okvir, a ne samo vrata. Ako se ormar nalazi uz spoljašnji zid koji je hladniji od ostatka sobe, tamo će se vlaga drugačije taložiti, pa će i reakcija materijala biti jača. Nije slučajno što isti ormar u drugoj prostoriji radi sasvim uredno.
Šta znači ovaj sitan problem u praksi
Ovo je jedan od onih kvarova koji deluju bezazleno, a zapravo pokazuju koliko su kućni predmeti osetljivi na uslove u prostoru. Vrata ne prestaju da rade zato što su se „pokvarila preko noći“, već zato što materijal stalno reaguje na okolinu.
Kad to jednom postane jasno, lakše je i razlikovati pravi mehanički problem od obične promene koja zavisi od vremena. Ako vrata u jesen ili pred kišu počnu da strušu, a kasnije opet postanu laka za zatvaranje, uzrok je često u vlazi, ne u lošoj navici da ih neko „nasilno“ zatvara.
U takvim situacijama najkorisnije je posmatrati kada se problem javlja i gde tačno vrata zapinju, jer taj detalj obično kaže više od samog zvuka pri zatvaranju.
