Rub peškira često prvi popusti, i to nije slučajnost. Upravo tu tkanina trpi najveće opterećenje, naročito na ivicama gde su vlakna kraća, gušće savijena i stalno izložena trenju prilikom korišćenja i pranja. Zato se baš na tom mestu najpre pojave iskrzana nit, tanja traka ili blago talasanje koje lako upadne u oči.
Zašto se rub peškira brže haba od ostatka tkanine? Najkraći odgovor je da ivica nije građena da podnese isto habanje kao sredina. Tkanje je na završetku materijala oslonjeno na porub, ivicu ili borduru, a svaki taj prelaz pravi mesto gde se vlakna lakše pomeraju. Kada se peškir briše, vlači ili uvija, naprezanje se ne raspoređuje ravnomerno. I najmanji rez, labav šav ili neravno obrađen kraj postaju tačka na kojoj se trošenje prvo vidi, posebno kod peškira koji se koriste svakog dana.
Kako ivica peškira trpi najviše stresa
Na rubu se često skuplja i najviše mehaničkog opterećenja. Peškir se tu hvata prstima, savija pri stavljanju u mašinu i suši na žici ili na krilu sušača tako da ivice vise i udaraju o druge komade veša.
Još jedan detalj se lako previđa. Ako peškir ima ukrasnu borduru, ona je obično gušća i tvrđa od ostatka tkanine, pa se razlika u ponašanju vidi prvo na prelazu između mekog frotira i zategnutog ruba. Taj spoj je često slaba tačka.
Na tom mestu se prvo okuplja i sitna mehanička šteta. Jednom je to trenje o kuku u kupatilu, drugi put o ivicu korpe za veš, a treći put o zatvarač na susednoj jakni. Svaki takav kontakt uzima po malo, ali rub nema mnogo rezerve.
Pranje više troši krajeve nego sredinu
U bubnju mašine peškiri ne miruju ravnomerno. Rubovi se češće zakače za druge komade, za zatvarače ili za grublje tkanine, pa dobijaju sitna oštećenja pri svakom okretanju.
To posebno važi kada je bubanj prepunjen. Tada se materijal ne kreće slobodno, već se gužva i struže sam o sebe. Sredina peškira ostaje relativno zaštićena, dok ivice stalno ulaze u kontakt sa spoljnim stranama i jače stradaju.
Zato se pohabani rub često javlja i na peškiru koji spolja izgleda sasvim uredno. Frotir može da ostane mekan, a da šav na krajevima već počne da se otvara. Taj nesklad stvara utisak da je materijal iznenada oslabio, iako je problem nastajao postepeno, pranje po pranje.
Sušenje i presavijanje rade protiv poruba
Peškir koji se suši preko tanke žice ili uske šipke savija se tačno na mestu gde bi trebalo da bude najstabilniji. Vremenom se vlakna tu lome brže, naročito ako se peškir redovno kači istim načinom i ako je još mokar i težak.
Isti efekat nastaje i pri skladištenju. Kada se peškiri stalno presavijaju po istoj liniji, rub dobija dodatnu napetost, a to ubrzava trošenje šava i ivice. Nije dramatično posle nekoliko puta, ali posle mnogo ciklusa razlika postaje vidljiva.
Kod većih peškira taj problem je još primetniji, jer dužina stvara veću težinu na krajevima. Ako stoje prebačeni preko uske šipke ili radijatora, upravo je rub taj koji nosi najveći deo opterećenja. Sredina tada ostaje „mirna“, dok krajevi trpe sav pritisak.
Dobar porub ne znači da će trajati zauvek
Ljudi često misle da je deblji porub uvek otporniji. Nije baš tako. Ako je porub previše zategnut u odnosu na ostatak peškira, on može da povlači tkaninu i da stvara naprezanje na spoju.
Kod kvalitetnijih peškira porub obično traje duže zato što je dobro ušiven i ravnomerno završen, ne samo zato što izgleda urednije. Ako je šav tanak, neravan ili loše obrezan, rub će se pohabati brže i pre ostatka tkanine, čak i kada je sam frotir sasvim solidan.
Tu postoji česta zabluda. Deblji kraj ne znači automatski i jači kraj. Ako je obrada loša, isti taj deblji deo može da postane krut i da pri svakom savijanju vuče ostatak tkanine, pa se habanje samo prebaci na šav i prelaz između dve zone.
Šta najčešće ubrzava habanje u praksi
Najbrže stradaju peškiri koji se često peru na previsokoj temperaturi, uz previše centrifuge i sa grubim komadima veša. To ne uništava tkaninu odjednom, ali ubrzava rastvaranje vlakana na ivicama.
Sličan efekat imaju i tvrda voda i prejak deterdžent, jer ostavljaju tkaninu krutijom nego što bi trebalo. Krut materijal se teže savija, pa se pri svakom savijanju više lomi na mestima koja su već oslabljena. Rub je prvi na udaru.
Ni predugo stajanje mokrog peškira nije bez posledica. Kada ostane zgužvan u korpi ili u mašini posle pranja, ivice se duže drže u napetom, vlažnom stanju, pa vlakna sporije vraćaju elastičnost. To nije glavni uzrok, ali doprinosi istom ishodu.
Kada pohaban rub nije znak lošeg peškira
Ponekad se ivica istroši i na sasvim dobrom peškiru, samo zato što se koristi mnogo češće od ostalih. U kupatilu koje koriste tri ili četiri osobe, jedan peškir može da prođe kroz mnogo više pranja nego što izgleda na prvi pogled.
Zato se stanje ruba ne meri samo godinama, nego i navikama. Peškir koji se stalno cedi, prebacuje preko radijatora i ubacuje u mašinu sa pantalonama i rajsferšlusima brže gubi urednu ivicu nego peškir koji se koristi i pere pažljivo. To je sasvim obična mehanika, ne misterija tekstila.
Ako rub počne da se širi ili da se konac povlači, to je znak da je vreme da se peškir prebaci u red ređe upotrebe, a ne da se i dalje opterećuje kao novi. Tkanina će još neko vreme služiti, ali ivica obično ne trpi dugo kada jednom krene da popušta.
