Za zajedničko popodne ne mora da postoji velika aktivnost sa komplikovanim pravilima. Dovoljno je da porodici zadate mali izazov koji svi mogu da razumeju i u kojem svako ima neku ulogu. To može biti slaganje velike slagalice, pravljenje makete od kartona, sređivanje stare društvene igre ili osmišljavanje nečega što ćete završiti pre večere. Možete birati temu prema uzrastu: mlađi mogu slagati i crtati, dok stariji mogu smišljati pravila ili pomagati oko zahtevnijeg dela. Kada zadatak ima više nivoa, lakše je pronaći mesto za svakoga.
Najbolje funkcionišu zadaci koji imaju jasan početak i kraj. Ako aktivnost nema nikakav završetak, lako se pretvori u obično sedenje za stolom. Kada postoji cilj, svi mogu da vide napredak i da se uključe čak i ako ne rade istu stvar.
Možete uvesti i jednostavno pravilo da se uloge menjaju tokom popodneva. Jedan član bira šta se radi, drugi priprema stvari, a treći vodi računa o vremenu. Tako aktivnost ne zavisi stalno od jedne osobe.
Važno je da izazov ne bude takmičenje u kojem neko stalno pobeđuje, a neko gubi interesovanje. Zajednički rezultat često je bolji izbor kada želite da svi zaista provedu vreme zajedno.
Organizujte porodičnu radionicu od onoga što već imate
Sto u dnevnoj sobi ili kuhinji može postati mala porodična radionica. Iskoristite papir, karton, stare časopise, bojice, kanap ili druge bezbedne materijale koje već imate i zadajte temu. Svako može napraviti svoj deo, a na kraju se svi radovi mogu spojiti u jednu zajedničku celinu.
Deca mogu da crtaju ili seku jednostavne oblike, odrasli da pripremaju osnovu, a stariji članovi porodice da osmisle detalje. Nije važno da rezultat izgleda savršeno. Sama podela posla stvara više prilika za razgovor nego kada svi rade odvojeno. Dobra tema može biti i izrada porodične mape, kolaža ili ukrasa za prostor koji svi koristite. Svako bira deo koji želi da uradi, ali se konačan rezultat pravi zajedno.
Možete napraviti i porodični plakat sa mestima koja ste posetili, omiljenim aktivnostima ili planovima za naredne mesece. Takav rad može ostati kao uspomena, pa popodne dobija rezultat koji možete sačuvati.
Ako koristite materijale koje već imate, prethodno sklonite predmete koji nisu pogodni za decu. Ideja je da se svi bave istom aktivnošću bez stalnog prekidanja zbog traženja novih stvari.
Pretvorite kuvanje u zajednički zadatak
Priprema jednostavnog obroka može biti dobra zajednička aktivnost kada svako dobije svoj deo posla. Jedna osoba može pripremati sto, druga prati redosled zadataka, a treća sređivati sastojke. Nije potrebno praviti složen obrok; važnije je da se posao radi zajedno. Pre početka dogovorite koliko će aktivnost trajati i ko šta radi. Tako se izbegava da jedna osoba preuzme sve poslove, dok ostali samo čekaju da obrok bude gotov.
Za porodično popodne zanimljivije može biti pravljenje zajedničkog deserta, slaganje voćnog tanjira ili priprema jednostavne užine nego obično spremanje hrane. Svako može da odluči o jednom detalju, pa rezultat postaje zajednički.
Tokom aktivnosti možete razgovarati o tome šta biste sledeći put promenili. Tako se običan kućni zadatak pretvara u nešto što ima mali element igre i planiranja.
Izađite napolje sa jednim jasnim ciljem
Ako vreme dozvoljava, zajedničko popodne može da se preseli u dvorište, park ili mirniji deo kraja. Umesto obične šetnje, postavite mali cilj: pronađite zanimljive oblike lišća, napravite porodičnu fotografiju na neobičnom mestu ili pronađite nekoliko zanimljivih detalja koje ranije niste primećivali. Ako imate decu, možete im dati zadatak da vode malu listu pronađenih stvari ili da biraju sledeću tačku. Odrasli ne moraju sve da organizuju; deo zabave je upravo u tome da svi doprinesu.
Jasan zadatak pomaže da šetnja ne postane samo put od jedne tačke do druge. Svako može imati svoj deo posla, a na kraju možete zajedno pogledati šta ste pronašli ili zabeležili.
Ako neko ne želi da hoda dugo, cilj može biti dovoljno mali da se završi za pola sata. Bitnije je da aktivnost okuplja sve članove nego da traje ceo dan.
Završite popodne nečim što ostaje
Na kraju zajedničkog vremena napravite mali završni ritual. Možete izabrati najbolju fotografiju dana, zapisati jednu rečenicu o tome šta je bilo najzabavnije ili sačuvati predmet koji ste zajedno napravili. Takav završetak daje popodnevnom druženju osećaj celine.
Ne morate uvoditi posebno pravilo za svako okupljanje. Dovoljno je da povremeno sačuvate neki mali trag. Posle nekoliko meseci može biti zanimljivo pogledati šta ste radili i koliko se ideja promenilo.
Najvažnije je da aktivnost ne bude samo način da se telefoni sklone sa stola. Ako svi imaju nešto konkretno da rade, razgovaraju, dogovaraju se i donose male odluke, zajedničko vreme prirodno postaje zanimljivije i bez ekrana.
