U domaćinstvu se lako nakupi više istih stvari samo zato što svako ima svoj primerak. To nije uvek problem, ali kod predmeta koji se koriste povremeno ili mogu jednostavno da se vrate na zajedničko mesto, deljenje može osloboditi prostor i smanjiti nepotrebno gomilanje.
Najviše smisla imaju stvari koje nisu vezane za ličnu upotrebu, koje se lako održavaju i kod kojih nije potrebno da budu dostupne svima u isto vreme. Ključ je da zajednički predmet ima jasno mesto i da članovi domaćinstva znaju gde se vraća.
Alat i pribor za povremene kućne poslove
Čekić, metar, libela, klešta, šrafcigeri i sličan osnovni alat obično nema potrebe da svaki član domaćinstva drži u svojoj sobi. Ako se koristi povremeno, zajednička kutija sa alatom može biti praktičnija od nekoliko manjih kompleta.
Isto važi za pribor koji se koristi samo kada nešto popravljamo ili montiramo. Umesto da se isti predmet traži na više mesta, dovoljno je odrediti jedno mesto gde se čuva i gde se vraća posle upotrebe.
Prednost ovakvog sistema je i bolji pregled. Kada znamo gde se nalazi zajednički alat, lakše primećujemo ako nešto nedostaje ili je ostavljeno van svog mesta.
Za zajedničke predmete korisno je da mesto čuvanja bude lako dostupno većini članova domaćinstva, a ne sakriveno u jednoj privatnoj fioci.
Predmeti za čišćenje koji služe celoj kući
Metla, đubrovnik, brisač za pod, kanta ili pribor za čišćenje prozora mogu biti zajednički predmeti ako ih domaćinstvo koristi na različitim mestima. Nema mnogo smisla imati više istih komada samo zato što se koriste u različitim prostorijama.
Kod ovakvih stvari važno je da budu lako dostupne. Ako se zajednički pribor stalno nalazi u jednoj sobi ili iza prepreke, članovi domaćinstva mogu početi da kupuju dodatne primerke samo da bi imali nešto pri ruci.
Zato zajedničko korišćenje najbolje funkcioniše kada predmet ima jedno praktično mesto i kada ga je lako vratiti odmah posle upotrebe.
Ako se neki predmet često prenosi iz prostorije u prostoriju, odredite gde se vraća kada posao završi. To je jednostavnije od pravila koja zahtevaju dodatno pamćenje.
Sitnice za organizaciju i kućne poslove
Neki predmeti deluju lično samo zato što ih svako drži kod sebe. Makaze, lenjir, lepljiva traka, heftalica, bušač papira ili mali pribor za pakovanje često mogu biti zajednički ako ih članovi domaćinstva koriste povremeno.
Za njih je korisna mala zajednička fioka ili kutija. Kada su svi slični predmeti na jednom mestu, smanjuje se potreba da svaka osoba pravi sopstvenu zalihu.
Ipak, ako neko određenu stvar koristi svakodnevno zbog posla ili hobija, zajedničko čuvanje možda nije praktično. Cilj nije da se sve deli po svaku cenu, već da se uklone nepotrebni duplikati tamo gde to zaista funkcioniše.
Kod sitnijih predmeta bolje je imati jednu preglednu kutiju nego više malih zaliha koje se teško proveravaju.
Predmeti koji se koriste sezonski ili povremeno
Stvari koje su potrebne samo nekoliko puta godišnje posebno su dobri kandidati za zajedničko korišćenje. To mogu biti pojedini predmeti za putovanje, organizaciju prostora, manje kućne radove ili sezonsko sređivanje.
Ako se takav predmet koristi retko, nema mnogo razloga da zauzima prostor u više soba. Jedan kvalitetan primerak može biti dovoljan za celo domaćinstvo, pod uslovom da svi znaju gde se nalazi.
Kod predmeta koji se koriste u određenom periodu godine korisno je odrediti stalno mesto za njih. Tako ih nećemo ponovo kupovati samo zato što se u trenutku potrebe ne sećamo gde su ostavljeni.
Ako se ispostavi da više članova često želi isti predmet u isto vreme, onda zajedničko korišćenje verovatno nije najbolja opcija. U tom slučaju jedan dodatni primerak može imati više smisla nego stalno pozajmljivanje.
Ako predmet ima više delova, čuvajte ih zajedno. Tako zajednički primerak ostaje upotrebljiv kada ga sledeći član domaćinstva zatreba.
Napravite jednostavno pravilo za zajedničke stvari
Najbolje je početi od nekoliko predmeta koji se već prirodno dele. Nema potrebe da odmah menjamo način čuvanja svega u kući. Kada vidimo da određeni sistem funkcioniše, možemo ga proširiti na druge stvari.
Za svaki zajednički predmet odredite jedno mesto. Ako svi znaju gde se nalazi i gde treba da se vrati, manje su šanse da će neko kupiti novi primerak zato što ne može da pronađe postojeći.
Povremeno proverite da li se neki zajednički predmet stalno traži ili izaziva nesporazume. Ako se to ponavlja, možda je problem u mestu čuvanja, broju primeraka ili samoj ideji deljenja.
Dobar sistem nije onaj u kojem svi imaju što manje stvari, već onaj u kojem nema nepotrebnih duplikata, a ono što svi koriste ostaje dostupno kada je potrebno.
Pre nego što kupite još jedan isti predmet, proverite da li već postoji zajednički primerak koji se samo nalazi na drugom mestu.
