San je neophodan za naše zdravlje i blagostanje, ali koliko je sna zapravo optimalno? Novo istraživanje sugeriše da i previše i premalo sna može negativno uticati na naša tela, pa čak i povećati rizik od smrtnosti. Naučnici su analizirali podatke miliona ljudi i otkrili da postoji „zlatni“ dvočasovni prozor sna koji je najbolji za održavanje zdravlja.
Njihovi rezultati su pokazali da je spavanje više od devet sati svake noći povezano sa „34 procenta većim rizikom od smrti“. S druge strane, oni koji su spavali manje od sedam sati imali su 14 procenata veći rizik od smrti. Ovaj dvočasovni zlatni period odmora je u skladu sa smernicama Britanske nacionalne zdravstvene službe (NHS) za zdrave odrasle osobe, iako treba imati na umu da potrebe za snom mogu varirati u zavisnosti od starosti i opšteg zdravstvenog stanja.
Autori studije sa Univerziteta Semelvajs u Mađarskoj sugerišu da produženi san može biti znak rizika od smrti jer može ukazivati na osnovne bolesti. Na primer, nelečena srčana bolest može izazvati prekomerni umor.
Konkretno, žene koje su spavale više od devet sati imale su 41 procenat veći rizik od smrti u poređenju sa onima koje su spavale standardnu količinu. Studija ističe da je između sedam i osam sati sna optimalna „slatka sredina“ za zdravlje.
Dobar san je ključan za očuvanje zdravlja
Međutim, kada su upoređivali studije o dugim i kratkim obrascima spavanja, istraživači su pronašli neke nedoslednosti u rezultatima studija o dugom snu.
„Ovo sugeriše da su efekti dugog trajanja sna na rizik od smrtnosti nedosledniji po veličini i mogućem pravcu u različitim studijama“, rekli su.
Dobar noćni san je neophodan za održavanje raznih telesnih funkcija, uključujući mentalno zdravlje, nivoe energije i kognitivne funkcije.
NHS upozorava da stalni problemi sa spavanjem mogu uticati na odnose, društveni život i svakodnevne zadatke, što dovodi do umora, povećanog apetita i smanjene produktivnosti. Dok neki ljudi prirodno lako spavaju ili povremeno imaju poteškoća sa sanjanjem ili buđenjem, stalni problemi sa spavanjem mogu ukazivati na poremećaj spavanja.
Uobičajeni simptomi poremećaja spavanja uključuju:
- Teškoće sa spavanjem,
- Dugo ležanje budno tokom noći,
- Buđenje nekoliko puta tokom noći,
- Rano buđenje i nemogućnost ponovnog zaspivanja,
- Loše raspoloženje,
- Problemi sa koncentracijom,
- Razdražljivost.
Promene u rutini, kao što je raniji odlazak u krevet i fizička aktivnost tokom dana, mogu pomoći u upravljanju poremećajima spavanja. Međutim, ponekad je potrebna medicinska intervencija. Više detalja je dostupno na zvaničnoj veb stranici Nacionalne zdravstvene službe (NHS), piše Express.
(Net.hr)
