U savremenom svetu ispunjenom neizvesnošću, mnogi traže osećaj sigurnosti kroz kontrolu. Ali želja za kontrolom je često rezultat anksioznosti, straha od promena i potrebe za predvidljivošću.
Budizam uči da je svaki pokušaj kontrole otpor onome što jeste. To je vezanost za ishod koji jača iluziju da možemo u potpunosti da kontrolišemo život. Ali stvarnost je drugačija – postoje mnoge stvari koje jednostavno ne možemo da kontrolišemo.
Pokušaj da se kontroliše svet može biti iscrpljujući. Ali čak ni pasivno prihvatanje nije uvek lako – odustajanje od kontrole zahteva poverenje, hrabrost i unutrašnju disciplinu. Međutim, odustajanje od kontrole često donosi više jasnoće, manje nevolja i dublju vezu sa samim sobom.
Evo tri najčešće stvari nad kojima ljudi uzalud traže kontrolu.
1. Ishod situacija
Mnogi ljudi žele da utiču na to kako će se određena situacija odvijati – bilo da je u pitanju razgovor, prilika za karijeru ili veza. Ponekad ovo donosi osećaj kontrole i sigurnosti. Ali takva kontrola često dovodi do razočarenja.
Istina je da se neki ishodi dešavaju bez obzira na naše napore. Pritisak i preterana vezanost za rezultate dovode do napetosti, dok opušten stav omogućava veću unutrašnju slobodu. Kada se očekivanja puste, stvara se prostor za iznenađenja i nove puteve – često one koji su za dublje dobro pojedinca, čak i ako to u početku nije očigledno.
2. Drugi ljudi
Niko ne može da kontroliše tuđe misli, emocije, odluke ili reakcije. Ipak, mnogi ljudi pokušavaju da utiču na bliske – da ih promene, da ih isprave, preusmere. Ovi napori retko donose trajne promene.
Prava promena dolazi iznutra. Svaki pojedinac mora sam da odluči da li da promeni nešto – i kada. Umesto da se fokusiramo na druge, mnogo veći uticaj ima ako ojačamo sopstvene granice, razjasnimo očekivanja i prilagodimo svoj odgovor. Tamo gde nema kontrole, uvek može postojati svesni izbor.
3. Prošlost
Prošlost je nešto što se ne može promeniti. Pokušaj da se kontroliše prošlost je kao jurnjava za vetrom. Umesto toga, mudro je prihvatiti da je prošlost – i iz iskustva izvući mudrost koja može biti korisna u sadašnjosti. Svesno prihvatanje prošlosti donosi olakšanje i snagu za život ovde i sada.
Šta se može kontrolisati?
Prava kontrola se ne dešava spolja – dešava se unutra.
Šta svako može da kontroliše:
- svoje misli
- svoja osećanja
- vaše akcije
- vaše odgovore
- vaš pogled na svet
Što se više fokusiramo na ono što ne možemo da kontrolišemo, to više gubimo dodir sa sopstvenom unutrašnjom moći. Ali kada se ovaj kontakt obnovi, život postaje fluidniji, stabilniji i pun poverenja.
Poverenje je tiha moć. Odustajanje od kontrole nije znak bespomoćnosti – to je izbor zrele mudrosti.
(sensa.metropolitan.si)
