Psiholozi ističu da deca često ne umeju direktno da izraze svoja osećanja, pa njihova tuga ili nezadovoljstvo izlazi kroz određene rečenice. Kada se iste ponavljaju, to može biti znak da dete proživljava emotivne poteškoće.
„Niko me ne voli“
Ova rečenica ukazuje na osećaj usamljenosti i nedostatak sigurnosti. Kada dete često govori ovako, važno je obratiti pažnju na njegovu potrebu za pažnjom i prihvatanjem.
„Želim da budem sam/sama“
Povlačenje i izolacija mogu biti znak da dete oseća tugu ili da se bori sa problemima koje ne zna da podeli. Iako je normalno da deca ponekad žele mir, učestalo ponavljanje može ukazivati na dublji problem.
„Nije me briga“
Ova fraza često prikriva osećaj bespomoćnosti. Kada dete izgubi interesovanje za stvari koje su mu ranije donosile radost, to može biti znak da se oseća nesrećno ili obeshrabreno.
„Voleo/la bih da nisam ovde“
Ovo je ozbiljan signal da dete oseća duboku tugu ili frustraciju. Takve izjave nikada ne treba ignorisati, jer mogu ukazivati na osećaj bezvrednosti ili nedostatak nade.
Deca retko direktno govore o svojim emocijama, ali kroz ovakve fraze šalju jasne poruke. Psiholozi naglašavaju da je važno reagovati na vreme, razgovarati sa detetom i pružiti mu podršku kako bi se osećalo voljeno i sigurno.
