Deca žele da ih roditelji čuju i razumeju, a ne da im se osećanja umanjuju ili ignorišu.
Roditelji često nesvesno koriste izraze koji mogu povrediti decu, iako im to nije namera. Stručnjaci ističu da određene rečenice, ponavljane iz dana u dan, mogu ostaviti dubok trag na samopouzdanje i emotivni razvoj mališana.
„Prestani da plačeš, to nije ništa“
Iako roditelji žele da uteše dete, ovakva rečenica zapravo umanjuje njegova osećanja. Deca uče da potiskuju emocije umesto da ih izraze i razumeju.
„Zašto ne možeš biti kao…“
Poređenja sa drugom decom stvaraju osećaj da nisu dovoljno dobri. Umesto motivacije, ovakve reči donose frustraciju i nesigurnost.
„Zato što sam ja tako rekao/la“
Autoritativan ton bez objašnjenja može izazvati bunt ili osećaj nemoći. Deca žele da razumeju razloge iza odluka, a ne samo da slepo slede naređenja.
„Nikad ništa ne uradiš kako treba“
Generalizacije i kritike koje obuhvataju „uvek“ ili „nikad“ ruše samopouzdanje. Deca tada veruju da su nesposobna, umesto da nauče iz grešaka.
„Nemaš razloga da se osećaš tako“
Odbacivanje emocija deteta šalje poruku da njihova osećanja nisu važna. To može dovesti do toga da se povuku i prestanu da dele ono što ih muči.
Promenom načina komunikacije, roditelji mogu izgraditi jaču vezu sa svojom decom i pomoći im da odrastu u sigurne i samouverene osobe.
