Smirenost se često doživljava kao urođena osobina. Ipak, psiholozi smatraju da se utisak staloženosti mnogo češće razvija kroz male svakodnevne navike nego kroz karakter sam po sebi.
Zanimljivo je da ljudi koji deluju opušteno ne moraju imati manje problema od drugih.
Razlika je često u tome kako organizuju dan i kako reaguju kada se pojave neplanirane situacije.
Jedna jednostavna navika posebno se izdvaja jer pomaže da se pritisak ne gomila iz dana u dan.
Ne pokušavaju da reše sve odjednom
Ljudi koji ostavljaju utisak smirenosti retko osećaju potrebu da istovremeno odgovore na svaki zahtev ili završe sve obaveze. Umesto toga određuju prioritete i prihvataju da neke stvari mogu da sačekaju.
Takav pristup smanjuje osećaj žurbe koji često stvara dodatni stres.
Prave kratke pauze bez osećaja krivice
Nekoliko minuta predaha između obaveza mnogima deluje kao gubitak vremena. Međutim, upravo kratki prekidi mogu pomoći da se pažnja obnovi i da ostatak dana protekne mirnije.
Važno je da pauza bude svesna, bez potrebe da se odmah popuni novim zadacima.
Takva navika dugoročno doprinosi osećaju veće kontrole nad sopstvenim vremenom.
Ne reaguju na svaku sitnicu
Jedna od osobina koja ih razlikuje jeste sposobnost da procene šta zaista zahteva trenutnu reakciju, a šta može da sačeka. Time čuvaju energiju za situacije koje su zaista važne.
Utisak smirenosti nastaje iz doslednosti
Okolina često primećuje samo krajnji rezultat, ali ne i male navike koje do njega vode. Upravo svakodnevni obrasci ponašanja postepeno oblikuju način na koji ljudi doživljavaju sebe i kako ih vide drugi.
Staloženost zato nije uvek pitanje temperamenta. Često predstavlja zbir sitnih odluka koje se ponavljaju iz dana u dan.