Mnogi veruju da mogu brzo da procene da li je neko iskren već tokom prvih nekoliko minuta razgovora. Međutim, psiholozi upozoravaju da ljudi često donose zaključke na osnovu pojedinačnih utisaka koji ne moraju imati nikakve veze sa stvarnom iskrenošću sagovornika.
Način govora, kontakt pogledom ili kratke pauze u razgovoru često se pogrešno tumače kao pouzdani pokazatelji. U stvarnosti, takvo ponašanje može biti posledica treme, umora ili različitog stila komunikacije, a ne pokušaja da se nešto prikrije.
Prvi utisak lako zavara
Ljudi prirodno traže obrasce koji će im pomoći da brzo procene drugu osobu. Ipak, oslanjanje na jedan detalj često dovodi do pogrešnih zaključaka.
Zbog toga stručnjaci preporučuju da se sagovornik posmatra kroz celokupan tok razgovora, a ne kroz jedan trenutak.
Neverbalni signali nisu univerzalni
Neko ko izbegava kontakt pogledom ne mora biti neiskren, baš kao što samouveren nastup ne garantuje istinitost izgovorenih reči.
Na govor tela utiču kultura, ličnost i trenutne okolnosti.
Upravo zato isti signal može imati potpuno različito značenje kod različitih ljudi.
Kontekst je važniji od pojedinačnih znakova
Psiholozi naglašavaju da se procena iskrenosti ne može zasnivati na jednom gestu ili izrazu lica. Mnogo je korisnije obratiti pažnju na doslednost priče, način odgovaranja i širi kontekst komunikacije.
Strpljenje vodi do tačnijih procena
Što više vremena provedemo u razgovoru, veća je verovatnoća da ćemo steći realniju sliku o drugoj osobi. Brzi zaključci često više govore o našim očekivanjima nego o sagovorniku.
Razumevanje različitih stilova komunikacije može pomoći da izbegnemo nepotrebne nesporazume i donosimo objektivnije procene.