U mnogim porodicama postoje male navike koje niko nije posebno planirao da prenese na mlađe članove, a ipak ostaju prisutne godinama. Način na koji se postavlja sto, gde se odlažu određene stvari, kako se čuvaju uspomene ili kada se obavlja neki kućni posao mogu delovati sasvim obično, ali se često ponavljaju iz generacije u generaciju.
Takve navike ne opstaju uvek zato što su najbolje moguće. Često ih usvajamo zato što smo ih dugo gledali kod drugih. Dom je mesto u kome svakodnevno učimo kroz ponavljanje, pa se ono što smo kao deca posmatrali lako pretvara u nešto što kasnije radimo gotovo automatski.
Najviše učimo ono što stalno gledamo
Deca ne moraju da dobiju posebno objašnjenje za svaku kućnu naviku da bi je zapamtila. Kada se ista radnja ponavlja godinama, ona postaje deo slike o tome kako domaćinstvo funkcioniše. Kasnije se ista navika može pojaviti u sopstvenom domu gotovo bez razmišljanja.
Ponavljanje pretvara običaj u rutinu
Navika koja se ponavlja u sličnim situacijama vremenom zahteva sve manje svesnog odlučivanja. Zato neko može nastaviti da radi određenu stvar na isti način čak i kada više ne zna kada je taj običaj zapravo nastao.
Uz naviku često ide i porodična priča
Neke kućne navike opstaju zato što imaju objašnjenje koje se prepričava. 'Tako je radila baka' ili 'kod nas se to uvek tako radilo' može biti dovoljno da obična radnja dobije dodatno značenje. U tom trenutku više nije samo praktičan postupak, već deo porodičnog identiteta.
Ne prenose se samo pravila, već i odnos prema stvarima
Način na koji porodica čuva stare predmete, popravlja stvari, koristi ono što već ima ili čuva određene uspomene može oblikovati odnos mlađih članova prema predmetima. Često se tako prenese širi obrazac ponašanja, a ne samo jedna konkretna radnja.
Neke navike opstanu i kada se okolnosti promene
Navika može ostati prisutna dugo nakon što nestane razlog zbog kog je prvobitno nastala. Ono što je nekada bilo praktično možda danas više nije potrebno, ali poznat način ponašanja i dalje deluje prirodno.
Zašto neke porodične navike menjamo, a druge čuvamo
Kako se generacije menjaju, neke navike nestaju jer više ne odgovaraju svakodnevnom životu. Druge opstaju zato što ljudima i dalje imaju smisla ili ih povezuju sa porodicom. Zato prenošenje navika nije samo slepo ponavljanje: deo običaja vremenom se prilagodi, deo nestane, a deo dobije novo značenje.
Male kućne navike mogu biti deo porodičnog sećanja
Najzanimljivije je što se porodična tradicija ne mora sastojati od velikih običaja. Ponekad je čine upravo male stvari koje bi sa strane delovale nevažno. Tek kada ih prepoznamo kod više generacija, postaje jasno da su postale deo priče jednog doma.
