U uskom hodniku obuća lako postane prepreka čim se više pari ostavi na podu. Problem nije samo u količini obuće, već u tome što se parovi koje najčešće nosimo često mešaju sa onima koje koristimo povremeno.
Praktičnije je organizovati hodnik prema učestalosti korišćenja. Tako obuća koju svakodnevno obuvamo ostaje pri ruci, dok se ostali parovi pomeraju na mesto koje ne ometa prolaz.
Prvo izdvojite obuću koju najčešće nosite
Pre slaganja vredi napraviti jednostavnu podelu: svakodnevni parovi, obuća koju koristimo povremeno i ona koja trenutno nije u sezoni. Nije potrebno praviti komplikovan sistem, već samo razlikovati ono što nam zaista treba pri izlasku iz kuće.
Broj najdostupnijih mesta treba prilagoditi stvarnoj navici. Ako svakodnevno koristimo nekoliko pari, nema smisla da ceo hodnik bude organizovan kao stalni prostor za svu obuću.
Dobro pravilo je da najčešće korišćena obuća bude najbliža, a ona koju retko uzimamo najudaljenija od svakodnevne zone. Tako raspored prati način na koji hodnik stvarno koristimo. Ako imamo više članova domaćinstva, najčešće korišćeni parovi mogu se rasporediti po korisniku ili nameni, ali samo ako takva podela zaista olakšava svakodnevno korišćenje. Previše grupa može napraviti suprotan efekat.
Najčešće parove stavite u zonu najlakšeg pristupa
Parovi koje obuvamo gotovo svakog dana mogu stajati na mestu koje možemo dohvatiti bez pomeranja drugih stvari. To može biti donja polica, otvoreni deo cipelarnika ili drugo mesto blizu izlaza.
Važno je da obuća ne zauzme ceo prolaz. Najdostupnije mesto treba da bude praktično za obuvanje i vraćanje para, ali dovoljno sklonjeno da se kroz hodnik i dalje normalno prolazi.
Dobro pravilo je da najčešće korišćena obuća bude najbliža, a ona koju retko uzimamo najudaljenija od svakodnevne zone. Tako raspored prati način na koji hodnik stvarno koristimo. Ako se par svakodnevno obuva, važno je da do njega možemo doći jednom rukom i bez pomeranja drugih pari. To je mala razlika koja se brzo primeti u svakodnevnoj rutini.
Povremene parove pomerite iz glavne zone
Obuća koju koristimo samo povremeno ne mora svakog dana da bude na prvom mestu. Može se smestiti na višu policu, u zatvoreniji deo cipelarnika ili u kutiju, u zavisnosti od prostora.
Na taj način oslobađamo najkorisniju zonu hodnika bez potrebe da se odričemo obuće koju ćemo ponovo koristiti.
Dobro pravilo je da najčešće korišćena obuća bude najbliža, a ona koju retko uzimamo najudaljenija od svakodnevne zone. Tako raspored prati način na koji hodnik stvarno koristimo. Kutije imaju smisla za obuću koju ne koristimo često, ali samo ako je lako prepoznati šta se nalazi unutra. U suprotnom, svaki izlazak može početi traženjem po kutijama.
Složite parove tako da se ne rasipaju po podu
Ako cipele i patike ostaju na podu, korisno je odrediti jedno jasno mesto za njih. Čak i mala polica, tacna ili organizovana donja zona može sprečiti da se pojedinačni parovi šire prema prolazu.
Par treba držati zajedno, jer traženje druge cipele u uskom hodniku brzo poništava prednost urednog rasporeda. Cilj je da se obuća uzme i vrati bez dodatnog preturanja.
Dobro pravilo je da najčešće korišćena obuća bude najbliža, a ona koju retko uzimamo najudaljenija od svakodnevne zone. Tako raspored prati način na koji hodnik stvarno koristimo. Ako se obuća često ostavlja pored određene police, to može biti znak da je postojeće mesto nepraktično. Bolje je prilagoditi raspored toj navici nego stalno vraćati obuću na mesto koje se teško koristi.
Iskoristite visinu kada nema dovoljno širine
Kada hodnik nema dovoljno prostora za širok cipelarnik, korisno je razmišljati vertikalno. Više užih polica može zauzeti manje prostora u prolazu nego jedan dubok komad nameštaja.
Više zone mogu biti namenjene obući koja se ređe koristi, dok se svakodnevni parovi drže niže i bliže mestu na kojem se obuvamo.
Dobro pravilo je da najčešće korišćena obuća bude najbliža, a ona koju retko uzimamo najudaljenija od svakodnevne zone. Tako raspored prati način na koji hodnik stvarno koristimo. Kod vertikalnog odlaganja korisno je da najviše police ne budu rezervisane za parove koje iznenada često počnemo da nosimo. Sezonsku ili povremenu obuću lakše je ostaviti na udaljenijim mestima.
Ostavite slobodan deo oko izlaza
Najpraktičniji raspored nije onaj u kojem je svaki centimetar iskorišćen. Ako je prostor ispred vrata ili na glavnoj putanji kroz hodnik zakrčen, svakodnevno korišćenje postaje naporno.
Zato pri konačnom rasporedu proverite kako izgleda hodnik kada su svi najčešće korišćeni parovi na svojim mestima. Ako prolaz ostaje čist, sistem verovatno odgovara stvarnim navikama.
Dobro pravilo je da najčešće korišćena obuća bude najbliža, a ona koju retko uzimamo najudaljenija od svakodnevne zone. Tako raspored prati način na koji hodnik stvarno koristimo. Kada proverimo raspored sa svim parovima na mestu, pogledajte i kako se otvaraju vrata, fioke ili cipelarnik. Dobar sistem ne treba da rešava samo količinu obuće, već i kretanje kroz hodnik.
