Sigurnost u sebe najčešće se povezuje sa načinom govora, držanjem tela ili spremnošću da osoba iznese svoje mišljenje. Međutim, psiholozi ističu da se stvarna unutrašnja sigurnost često prepoznaje kroz mnogo suptilnije detalje. Jedna navika tokom razgovora posebno privlači pažnju jer može otkriti koliko je neko zaista siguran u sopstvene stavove i vrednosti.
Potreba da se stalno bude u pravu nije znak sigurnosti
Mnogi ljudi pretpostavljaju da najviše samopouzdanja imaju oni koji dominiraju razgovorom i uvek insistiraju na svom mišljenju. Ipak, takvo ponašanje često proizlazi iz potrebe za potvrdom. Osobe koje su zaista sigurne u sebe nemaju stalnu potrebu da dokazuju da su u pravu.
Sposobnost slušanja otkriva mnogo više
Jedna od osobina koja se često povezuje sa unutrašnjom sigurnošću jeste spremnost da se sasluša druga strana bez prekidanja i potrebe za trenutnim odgovorom. Takve osobe ne doživljavaju drugačije mišljenje kao pretnju, već kao priliku da bolje razumeju sagovornika ili prošire sopstvenu perspektivu.
Mirna reakcija govori više od glasnih reči
Tokom neslaganja ili rasprave, ljudi koji imaju stabilno poverenje u sebe uglavnom ostaju smireni i ne osećaju potrebu da podižu ton kako bi potvrdili svoj stav. Njihova sigurnost ne zavisi od toga da li će dobiti podršku drugih, već od sopstvenog osećaja vrednosti.
Jedna navika tokom razgovora često otkriva koliko je neko zaista siguran u sebe. Sposobnost da se pažljivo sluša, prihvati drugačije mišljenje i ostane smiren čak i kada postoji neslaganje često predstavlja pouzdaniji pokazatelj unutrašnje sigurnosti od bilo kakvog spoljašnjeg nastupa.