Mnogi očekuju da će pranje ukloniti svaki trag znoja, hrane, dima ili vlage iz odeće, ali to se ne dešava uvek. Razlog nije samo u tome što je veš bio prljav, već i u tome kako se mirisne molekule vezuju za vlakna, kako ih deterdžent rastvara i da li voda i temperatura mogu da ih isperu iz tkanine. Zato se neki mirisi vraćaju čim se odeća zagreje na telu ili navlaži na kiši ili znojem.
Miris ne ostaje samo na površini tkanine
Neprijatan miris u odeći ne ponaša se kao obična nečistoća koju voda lako odnese. Mnoge mirisne supstance su uljaste, lepljive ili dovoljno sitne da prodru duboko među vlakna. To važi posebno za sintetičke materijale, kao što su poliester i elastan, koji lakše zadržavaju masne tragove i mikroorganizme nego neki prirodni materijali.
Kada se tkanina osuši, miris može privremeno da oslabi, ali ne mora potpuno da nestane. Čim se odeća ponovo zagreje ili ovlaži, te čestice ponovo isparavaju i miris se vraća. Zbog toga se dešava da majica deluje sveže odmah posle pranja, a potom opet počne da miriše na znoj nakon nošenja.
Znoj sam po sebi nije glavni problem
Znoj nije jak miris na početku. Neprijatan miris uglavnom nastaje kada bakterije na koži razlažu sastojke znoja, posebno u područjima kao što su pazuh i vrat. Ono što ostaje u odeći nisu samo tragovi vlage, već i jedinjenja koja nastaju tim razlaganjem. Ona su često stabilna i mogu se zadržati u vlaknima i šavovima.
To je važna razlika: pranje može da ukloni deo znoja, ali ako su bakterijski produkti već ušli u tkaninu, običan ciklus pranja ne mora biti dovoljan. Zato odeća koja je nošena tokom fizičke aktivnosti, vrelog dana ili duže vožnje može zadržati miris i posle uredno opranog veša.
Niska temperatura ne uklanja sve ostatke
Efikasnost pranja zavisi od više faktora: količine deterdženta, trajanja ciklusa, tvrdoće vode, vrste tkanine i temperature. Hladnija voda je često dobra za očuvanje odeće i uštedu energije, ali nije uvek najbolja za uklanjanje masnih i organskih ostataka koji nose miris. Ako se ti ostaci ne razgrade ili ne isperu do kraja, miris ostaje zarobljen u materijalu.
Problem može da bude i pretrpana mašina. Kada je bubanj pun, voda i deterdžent ne dolaze ravnomerno do svih delova odeće, pa deo nečistoće ostaje u naborima, ispod kragne, u pazušnom delu ili u debljim šavovima. U takvim slučajevima odeća spolja može izgledati čista, ali miris govori suprotno.
Sintetika lakše zadržava uporne mirise
Sintetičke tkanine često više zadržavaju mirise nego pamuk, vuna ili lan. Razlog je u strukturi vlakana: ona mogu da privuku masne i hidrofobne molekule, odnosno one koje se ne mešaju lako s vodom. Uz to, sintetički materijali se često koriste u sportskoj odeći, gde je znojenje jače, pa se mirisi brže gomilaju.
To ne znači da su svi sintetički materijali isti, niti da prirodna vlakna nikada ne zadržavaju miris. Ipak, u praksi se upravo na sportskoj garderobi, donjem vešu i majicama od mešavine vlakana najčešće primećuje taj uporan efekat: pranje ublaži miris, ali ga ne ukloni do kraja.
Kada problem pravi i sama mašina za veš
Ponekad odeća nije jedini izvor mirisa. Ako u mašini ostaju vlaga, sapunica, dlake i sitni ostaci deterdženta, oni mogu stvoriti sloj u kome se zadržavaju bakterije i buđ. Tada se neprijatan miris prenosi na sveže opranu odeću ili se pojačava tokom sušenja.
To je jedan od razloga zašto se isti komad odeće može različito ponašati u različitim ciklusima pranja. Ako mašina ima naslage u gumenim zaptivačima, filteru ili bubnju, odeća može izaći čista na izgled, ali sa blagim ustajalim mirisom koji potiče iz samog uređaja, a ne samo iz tkanine.
Zašto miris nekad nestane tek posle sušenja na vazduhu
Način sušenja takođe utiče na to koliko će miris ostati primetan. Brzo i potpuno sušenje smanjuje mogućnost da se bakterije i vlaga zadrže u vlaknima, dok sporo sušenje u zatvorenom prostoru može ostaviti osećaj ustajalosti. Posebno je važno da odeća ne ostane dugo vlažna nakon pranja, jer vlaga pogoduje ponovnom razvoju mikroorganizama i jačem zadržavanju mirisa.
Zato se dešava da isti komad odeće nakon sušenja napolju deluje svežije nego kada se osuši u slabo provetrenoj prostoriji. U tim slučajevima miris ne dolazi samo od pranja, već i od toga koliko je brzo tkanina oslobođena vlage koja „zaključava“ neprijatne note u vlaknima.
Kada je miris posledica kombinacije više uzroka
U većini slučajeva uporan miris nije posledica samo jednog problema, već kombinacije materijala, vrste prljavštine, temperature pranja i stanja mašine. Zato ne postoji jedno univerzalno objašnjenje za svaki slučaj. Nekad je glavni razlog sastav tkanine, nekad znoj koji je dugo stajao u odeći, a nekad ostatak vlage ili naslage u veš-mašini.
Drugim rečima, miris koji se vraća posle pranja obično znači da je deo supstanci ostao zarobljen u vlaknima ili da nije došlo do potpunog uklanjanja izvora mirisa. Upravo zato neki komadi odeće zadržavaju neprijatan trag mnogo duže od drugih, iako su prošli kroz isti program pranja.
