Kada temperatura padne, mnogi vozači primete da vrata automobila više ne „kliknu“ na isti način kao tokom toplijeg vremena. Nekad treba jače zalupiti vrata, nekad deluju tvrđa, a ponekad se uopšte ne zatvore iz prvog pokušaja. Razlog nije samo u utisku da je auto „ukočen“ od hladnoće, već u tome što niske temperature menjaju ponašanje guma, metala i vazduha u samim vratima i oko njih.
Gumene zaptivke postaju tvrđe i manje elastične
Najčešći razlog su gumene zaptivke oko vrata i karoserije. One služe da spreče prodor vode, prašine i buke, ali na hladnoći guma gubi deo elastičnosti i postaje tvrđa. Kada je materijal manje savitljiv, teže naleže uz okvir vrata, pa je potrebno više sile da bi se vrata potpuno zatvorila.
Ovo je posebno izraženo kod starijih automobila, gde su zaptivke već delimično istrošene. Ako je guma suva, napukla ili izgubila prvobitni oblik, hladno vreme taj problem dodatno pojačava. Zato se nekada čini da su vrata „odjednom“ postala teža, iako je uzrok postepen i povezan sa stanjem zaptivki.
Maziva u bravama i mehanizmima sporije rade
Drugi faktor je sama brava i mehanizam za zaključavanje. U vratima postoje metalni delovi koji se kreću i zaključavaju u precizno određenom položaju. Na niskim temperaturama maziva mogu da postanu gušća, pa se pokretni delovi ne pomeraju tako lako kao ranije. To ne mora uvek da spreči zatvaranje, ali može da stvori osećaj da brava „zapinje“ ili da vrata ne hvataju odmah.
Kod nekih vozila problem se javlja i zbog kondenzovane vlage koja se tokom noći pretvori u led. Ako se mala količina vlage nađe u mehanizmu brave ili oko prihvatnog dela, vrata mogu da se zatvaraju teško ili da se uopšte ne učvrste dok se led ne otopi.
Promena pritiska vazduha može da pojača otpor
Mnogi vozači primete da se vrata teže zatvaraju i kada su prozori potpuno zatvoreni, a ventilacija je uključena. To je zato što je kabina zatvoreni prostor. Kada se vrata guraju ka okviru, vazduh unutar automobila mora negde da izađe. Na hladnoći je taj efekat često izraženiji jer su zaptivke krutije i manje propuštaju, pa se vazduh sporije izjednačava sa spoljnim pritiskom.
Zbog toga vrata mogu da deluju kao da ih „nešto gura nazad“. U stvarnosti, radi se o kratkotrajnom porastu pritiska vazduha u kabini, a ne o kvaru. Zato je nekad dovoljno da se vrata zatvaraju ravnomernije, bez naglog udara, ili da se lagano otvore drugi prozor pre zatvaranja drugog vrata, kako bi vazduh lakše izašao.
Hladnoća utiče i na metal i na poravnanje vrata
Metal se na hladnoći blago skuplja. Ta promena je mala, ali kod vrata automobila, gde su razmaci vrlo precizno podešeni, i sitna odstupanja mogu da se primete. Ako su šarke, nosači ili okvir vrata već delimično izlizani ili pomereni, niska temperatura može dodatno naglasiti problem i učiniti da vrata ne naležu savršeno.
To ne znači da hladnoća sama pravi kvar, već da otkriva postojeće slabosti. Kod vozila koja su tehnički ispravna, ovaj efekat je obično minimalan. Kod starijih automobila ili onih koji su imali oštećenja na vratima, razlika može biti znatno uočljivija.
Vlaga, led i prljavština pogoršavaju problem
U praksi, hladnoća retko deluje sama. Vlaga, sneg, so i prljavština često su deo iste priče. Kada se voda zadrži na gumi ili u zoni brave, a potom smrzne, vrata mogu da postanu ukočena ili da se ne zatvaraju do kraja. I mala naslaga leda oko ivice vrata može da spreči pravilno naleganje.
So sa puta i nečistoće takođe doprinose problemu jer ubrzavaju starenje gume i metalnih delova. Zato se u zimskim mesecima češće primećuje da vrata nisu „mekana“ kao leti, iako je osnovni mehanizam isti tokom cele godine.
Zašto se to češće oseća kod pojedinih automobila
Razlika između vozila često je veća od razlike između dve zimske temperature. Noviji automobili sa dobrim zaptivkama i uredno podmazanim bravama obično imaju manji problem. Starija vozila, auti koji su dugo stajali napolju i modeli sa širim, debljim gumama oko vrata mogu pokazati jači otpor pri zatvaranju.
Drugim rečima, hladnoća nije jedini uzrok, već pojačava sve ono što je već prisutno: tvrdu gumu, vlagu, led, slabije podmazivanje i eventualno loše poravnanje vrata. Zato se u zimskim uslovima isti automobil može ponašati drugačije nego tokom leta, iako se na prvi pogled čini da je problem nastao odjednom.
