Metalna i drvena ručka mogu stajati u istoj prostoriji i imati praktično istu temperaturu, a ipak pri dodiru ne ostavljaju isti osećaj. Metal nam često deluje hladnije, dok drvo može delovati toplije.
Razlog nije nužno u tome što je metal zaista mnogo hladniji. Važnu ulogu ima način na koji različiti materijali preuzimaju i odvode toplotu sa naše kože.
Metal brže preuzima toplotu sa kože
Kada dodirnemo metalnu ručku, toplota sa površine kože brzo prelazi u metal. Zbog toga se temperatura kože na mestu dodira brže menja i naš mozak taj dodir registruje kao hladniji.
Drvena ručka ne preuzima toplotu na isti način. Drvo je slabiji provodnik toplote, pa promena temperature kože pri kratkom dodiru nije toliko izražena.
To je razlog zbog kojeg metalna ručka često deluje hladno već pri prvom dodiru. Površina kože brže gubi toplotu nego kada dodirujemo drvo. Metal zbog toga može delovati hladnije već u prvom trenutku, iako se njegova temperatura nije naglo promenila. Naša koža registruje koliko brzo toplota napušta površinu koju dodirujemo. Zbog toga metalna ručka može delovati hladnije odmah nakon dodira, čak i kada je prethodno dugo stajala u istoj prostoriji kao drvena. Razlika se najlakše primeti pri prvom kontaktu.
Drvo i metal mogu biti na istoj sobnoj temperaturi
Ako su metalna i drvena ručka dugo stajale u istoj prostoriji, obe mogu biti približno na temperaturi okoline. Ipak, dodir može stvoriti različit osećaj zbog različitih svojstava materijala.
Zato osećaj hladnoće pri prvom dodiru nije pouzdan pokazatelj stvarne temperature predmeta. Naša koža zapravo reaguje na brzinu razmene toplote.
Sam izgled materijala zato nije dovoljan da zaključimo koja je ručka hladnija. Važno je koliko dugo su materijali bili u istim uslovima. Drvo se pri kratkom dodiru ponaša drugačije jer toplota sporije prolazi kroz njega. Zbog toga ruka ne doživljava isti intenzitet gubitka toplote. Kod drveta se toplota sporije širi kroz materijal, pa se deo koji dodirujemo brže približava temperaturi kože. Zato osećaj može biti blaži i topliji.
Toplotna provodljivost menja osećaj pri dodiru
Metal dobro provodi toplotu, pa energija sa mesta dodira može brzo da se širi kroz materijal. To omogućava da metalna površina nastavi da prima toplotu sa kože tokom kratkog kontakta.
Kod drveta se toplota širi sporije. Zbog toga se tanak sloj drveta koji dodirujemo brže približava temperaturi kože, pa osećaj hladnoće može biti slabiji.
Razlika je naročito primetna pri kratkom dodiru, kada koža brzo registruje promenu. Posle dužeg držanja osećaj se može promeniti. Što je veća razlika u sposobnosti provođenja toplote, to razlika u osećaju može biti uočljivija. Zato se metalni i drveni detalji u istoj sobi ne moraju osećati isto. Upravo zato termometar i ruka mogu dati različite utiske o istom predmetu. Termometar meri temperaturu, dok koža registruje brzinu razmene toplote.
Zašto isti metal ne mora uvek delovati jednako hladno
Na osećaj utiču i početna temperatura površine, njena debljina i oblik ručke. Masivnija metalna ručka može tokom dodira primati toplotu na drugačiji način od tanke metalne površine.
Važni su i uslovi u prostoriji. Ručka koja je bila blizu hladnog zida, prozora ili drugog hladnijeg dela nameštaja može pri prvom dodiru delovati hladnije od one koja je bila na toplijem mestu.
Zato dve metalne ručke iste vrste ne moraju imati potpuno isti osećaj u različitim delovima doma. Promena temperature okoline može dodatno naglasiti razliku. Materijal koji je bio uz hladnu površinu može imati drugačiji početni osećaj od materijala koji je bio dalje od nje. Na osećaj može uticati i to da li je ručka bila uz hladnu površinu ili izložena strujanju vazduha. Takvi uslovi menjaju početno stanje površine.
Površina ručke takođe utiče na utisak
Glatka metalna ručka može imati drugačiji osećaj od hrapave ili matirane površine. Iako materijal ostaje isti, način na koji površina dodiruje kožu može promeniti subjektivni utisak.
Drvene ručke takođe mogu biti različite. Lakirana, obrađena i neobrađena površina ne moraju delovati potpuno isto pri dodiru, čak i kada su napravljene od istog drveta.
Čak i način obrade može promeniti subjektivni utisak. Površina koju dodirujemo određuje kako se toplota razmenjuje na samom mestu kontakta. Oblik i obrada mogu promeniti koliko površine dolazi u dodir sa prstima. Zato osećaj ne zavisi samo od toga da li je ručka metalna ili drvena. Ručke sa različitom završnom obradom mogu se razlikovati po dodiru i kada su napravljene od istog osnovnog materijala. Površina je deo ukupnog osećaja.
Dodir rukom nije isto što i merenje temperature
Kada kažemo da je nešto hladno, često opisujemo osećaj, a ne precizno izmerenu temperaturu. Ruka je veoma osetljiva na promene u razmeni toplote, pa različiti materijali mogu dati različit utisak.
Zbog toga metalna ručka može delovati hladnije od drvene iako bi termometar pokazao vrlo sličnu temperaturu obe površine. Razlika je pre svega u načinu prenosa toplote.
Na kraju, osećaj hladnoće govori više o razmeni toplote između ruke i materijala nego o samoj temperaturi ručke. To je dobar primer zbog kojeg dodir ne treba posmatrati kao zamenu za merenje temperature. Osećaj hladnoće nastaje iz načina na koji se toplota kreće između kože i predmeta. Zato pitanje „šta je hladnije“ nije uvek isto što i pitanje „šta ima nižu temperaturu“. Kod dodira je važan i način na koji materijal razmenjuje toplotu.
