Jastuk na stolici može vremenom početi da gubi prvobitni oblik baš na mestu na kojem najčešće sedimo. To je uglavnom posledica toga što se punjenje i materijal pod ponavljanim pritiskom postepeno menjaju. Deo koji je najviše opterećen dobija manje vremena da se vrati u prvobitni položaj, pa se razlika vremenom sve više primećuje.
Deformacija zato ne mora značiti da je jastuk odjednom postao neupotrebljiv. Često je to postepen proces koji zavisi od vrste punjenja, debljine jastuka, načina korišćenja i toga koliko dugo je pritisak usmeren na isto mesto.
Ponavljani pritisak menja oblik punjenja
Svaki put kada sednemo, težina se prenosi na relativno mali deo jastuka. Kada se isti deo stalno opterećuje, vlakna ili druga struktura unutar punjenja postepeno se sabijaju.
Zato se najčešće ne deformiše ceo jastuk jednako. Deo koji je najviše korišćen izgubi više prvobitne visine, dok rubovi ostaju puniji i čvršći.
Promena se najlakše uočava kada pogledamo jastuk sa strane. Ako je sredina primetno niža od krajeva, pritisak je verovatno ostavio trajnu promenu u punjenju.
Kod jastuka koji se koriste svakog dana, deformacija je prirodno izraženija nego kod onih koji služe samo povremeno. Učestalost korišćenja je zato važna koliko i starost samog jastuka.
Punjenje nema uvek istu otpornost
Različiti jastuci koriste različite vrste materijala i konstrukcija, pa se ne ponašaju isto pod pritiskom. Neki se brže sabiju, dok drugi duže zadržavaju oblik.
Važna je i početna debljina. Kod tanjeg jastuka promena oblika može postati vidljiva ranije jer ima manje prostora u kojem se pritisak raspoređuje.
Tanji jastuci često imaju manji prostor za raspodelu pritiska, pa se promena visine može uočiti brže. Deblji jastuk ne mora biti trajniji, ali promena može biti manje vidljiva u početku.
Isti položaj sedenja pravi izraženiju zonu
Ako uglavnom sedimo na istom delu stolice, pritisak se ponavlja gotovo na istoj tački. Jastuk tada nema mnogo prilike da se opterećenje rasporedi na druge delove.
Zbog toga dva jastuka koji se koriste jednako dugo mogu izgledati potpuno različito ako na jednom češće menjamo položaj, a na drugom sedimo gotovo uvek na istom mestu.
Ako je stolica uska, telo može stalno opterećivati približno isti deo jastuka. Kod šire površine pritisak se lakše raspoređuje, naročito ako povremeno menjamo položaj.
Jastuk koji se koristi na čvrstoj stolici može drugačije reagovati od onog koji ima dodatni sloj ispod sebe. Podloga utiče na to koliko se materijal sabija i kako se pritisak širi.
Težina i konstrukcija stolice utiču na osećaj
Na deformaciju utiče i način na koji jastuk leži na stolici. Ako je oslonac ispod njega čvrst i ravan, pritisak se prenosi drugačije nego kada jastuk stoji na neravnoj ili elastičnoj podlozi.
Ne treba zanemariti ni dimenzije sedišta. Ako jastuk ne pokriva površinu ravnomerno, deo koji je neposredno ispod tela može biti više opterećen od ostatka.
Promena položaja nije zamena za održavanje ili zamenu dotrajalog punjenja. Ona samo može pomoći da se opterećenje ne zadržava stalno na jednoj tački.
Premeštanje i okretanje mogu promeniti raspodelu opterećenja
Kada je moguće, povremena promena položaja jastuka može sprečiti da uvek isto mesto bude najviše opterećeno. To ne vraća već deformisani materijal automatski u prvobitno stanje, ali može promeniti deo koji svakodnevno trpi najveći pritisak.
Isto važi za jastuke koji imaju oblik ili dezen koji omogućava da ih povremeno okrenemo. Ako je konstrukcija obostrano pogodna za korišćenje, promena strane može ravnomernije rasporediti habanje.
Ako se navlaka pomera, može biti korisno prvo proveriti nju pre nego što zaključimo da je punjenje trajno deformisano. Spoljašnji nabor i unutrašnja promena oblika nisu uvek ista stvar.
Navlake mogu doprineti osećaju da je jastuk promenio oblik
Nije svaka promena izgleda posledica punjenja. Navlaka može da se pomeri, nabere ili zategne drugačije nakon čestog korišćenja, pa jastuk deluje neravnije nego ranije.
Ako se unutrašnji deo čini približno ravnim, a spoljašnja tkanina pravi nabor na mestu sedenja, problem može biti više u načinu na koji navlaka naleže nego u samom punjenju.
Kada je deformacija očekivana, a kada traži pažnju
Blago spljošteno mesto posle dužeg korišćenja nije neobično. Važno je koliko se promenio oblik i da li jastuk i dalje pruža funkciju zbog koje ga koristimo.
Ako se punjenje pomera u grudvice, jastuk postane izrazito neujednačen ili se materijal iznutra više ne vraća u približno prvobitni oblik, to je znak da se njegovo stanje značajnije promenilo.
Blaga promena oblika posle dugog korišćenja nije ista stvar kao potpuno propalo punjenje. Razlika je u tome koliko se jastuk promenio i da li još uvek ravnomerno pruža oslonac.
Navlaka koja se naborala može vizuelno pojačati utisak da je punjenje propalo. Zato je korisno pogledati i sam jastuk bez zatezanja tkanine pre donošenja zaključka.
Promena strane ili položaja ima smisla samo ako je jastuk napravljen tako da se može koristiti na oba načina. Ne treba okretati jastuk ako druga strana nije namenjena za kontakt sa telom.
Kada je površina stolice tvrda, pritisak se oseća drugačije nego na mekšoj podlozi. Jastuk tada preuzima veći deo promene oblika, naročito ako je tanak.
Ako se jastuk pomera na stolici, opterećenje može stalno padati na isti deo čak i kada osoba menja položaj. Zato način na koji jastuk stoji na sedištu može uticati na to gde će se promena prvo pojaviti.
Materijal koji bolje zadržava oblik može duže izgledati ravnomerno, ali ni on nije potpuno imun na stalno opterećenje. Učestalost korišćenja i način sedenja i dalje imaju važnu ulogu.
Kada se punjenje sabija, spoljašnja navlaka može ostati približno iste veličine. Zato se deformacija ponekad prvo primeti po tome što jastuk više nije jednako visok, a tek kasnije po promeni izgleda tkanine.
Najveći deo promene obično se vidi tamo gde se pritisak najčešće ponavlja. Ako na istoj stolici gotovo uvek sedimo na sredini, upravo taj deo ima najmanje prilike da ostane rasterećen između dva korišćenja.
