Kišobran često deluje sasvim mirno dok stoji u hodniku ili u gepeku, a onda prvi jači vetar pokaže da mu nešto nije u redu. Drška se zanosi, malo škripi ili ima sitnu luftu koju ranije niste primećivali. To nije nužno znak da ste ga mnogo koristili, nego da su se spojevi i materijali vremenom promenili i bez česte upotrebe.
Glavni razlog je jednostavan: kišobran stari i kad ne radi. Plastika, metal i lepak menjaju oblik zbog vlage, toplote i sitnih naprezanja koja nastaju svaki put kada ga otvorite, zatvorite ili oslonite o zid. Dovoljno je nekoliko takvih ciklusa, pa da drška više ne naleže čvrsto kao prvog dana.
Šta se zapravo dešava u spoju drške i štapa
Kod većine kišobrana drška nije jedan čvrst komad sa ostatkom konstrukcije. Ona je spojena, zalepljena ili utisnuta na štap, a baš taj deo vremenom najpre popusti. Ako je drška od plastike, materijal se sitno širi i skuplja sa promenom temperature, pa spoj polako gubi zategnutost.
Kod modela sa drvenom drškom stvar je slična, samo na drugi način. Drvo upija vlagu iz vazduha i zatim je oslobađa, pa se mikrospoj između drške i metalnog dela menja iz dana u dan. To nije vidljivo golim okom, ali se oseća kao blaga labavost kada ga uhvatite za kraj.
Zato kišobran može da deluje sasvim uredno spolja, dok u ruci više nema onaj čvrst osećaj. Sve izgleda isto. Spoj nije.
Vlaga u domu radi sporije nego kiša, ali ostavlja trag
Mnogi misle da se kišobran kvari tek kad pokisne napolju. U stvarnosti, mnogo češće ga načne vlaga koja ostane posle sušenja, naročito ako je odložen sklopljen dok još nije potpuno suv. Tada voda i para duže ostaju u spojevima, pa lepak i metalni delovi sporije, ali uporno slabe.
Ako stoji u predsoblju, blizu vrata ili radijatora, izložen je stalnim promenama temperature. Takve promene nisu dramatične, ali su baš zato nezgodne. Materijal se širi, skuplja, pa opet širi. Na malom delu kao što je drška to vremenom napravi dovoljno zazora da se oseti u ruci.
Ne mora čak ni da bude kišobran koji se koristi svakog dana. Dovoljno je da stoji godinama u istim uslovima, bez mnogo pažnje. Zaboravljen predmet često ne stari tiho, nego vrlo predvidljivo.
Zašto retka upotreba nije isto što i mirno stajanje
Ovo je deo koji ljudi često previde. Predmet koji se retko koristi ne ostaje nepromenjen, već duže vreme stoji pod sopstvenom težinom, u istom položaju i sa istim naponom u spojevima. Ako je drška navučena na štap i lepak je vremenom oslabljen, nema ničega što bi tu slabost zaustavilo.
Još jedan sitan razlog je pritisak šake. Kad kišobran ne koristite često, primetite labavost tek kada ga uzmete odlučnije, npr. pri vetru ili pri brzom izlasku iz kuće. Tada deluje kao da je problem nastao odjednom, iako je zapravo dugo postojao.
To je i razlog zbog kog se neispravan spoj često otkrije baš u trenutku kada vam je kišobran najpotrebniji. Predmet nije popustio tada. Samo je tada postao očigledan.
Kako izgleda razlika između normalnog habanja i pravog kvara
Blaga lufta u dršci još ne znači da će kišobran odmah da se raspadne. Ako se drška samo malo pomera, a ostatak konstrukcije je čvrst, verovatno je popustio spoj, ali ne i ceo mehanizam. To je česta faza starenja kod jeftinijih modela.
Pravi kvar se vidi kada drška više ne stoji u osi sa štapom, kada se okreće pod rukom ili kada čujete pucketanje pri svakom otvaranju. Tada više nije reč samo o estetici, nego o strukturnom popuštanju dela koji nosi opterećenje.
Kod kvalitetnijih kišobrana taj problem dolazi sporije, ali ne nestaje sasvim. Kvalitetniji materijal odlaže propadanje, ne ukida ga. I to je česta zabluda, jer ljudi očekuju da predmet koji se malo koristi traje skoro zauvek.
Kada vreme radi protiv lepka, vijka i plastike
Ako je drška pričvršćena lepkom, on je posebno osetljiv na starost i vlagu. Vremenom gubi elastičnost i više ne drži delove tako čvrsto kao pre. Kod nekih modela dodatno popuštaju mali vijci ili plastične kopče, naročito ako je kišobran nekoliko puta udaren o pod ili stisnut u tesnoj torbi.
Plastika ima još jednu manu, a to je da postaje krta. Ne mora da pukne odmah. Dovoljno je da se u spoju pojave sitne mikropukotine, pa drška dobije onaj neprijatan osećaj kada je okrenete u ruci i shvatite da više nije stabilna.
Zato se kod starijih kišobrana labavost često javlja čak i bez česte upotrebe. Nije stvar u broju kiša, nego u vremenu, uslovima čuvanja i načinu na koji su delovi sastavljeni.
Šta ovaj mali kvar otkriva o predmetima koje retko gledamo
Kišobran je dobar primer stvari koja izgleda jednostavno, a zapravo zavisi od više slabih tačaka. Kada jedna od njih oslabi, ceo predmet deluje kao da je iznenada izgubio čvrstinu. U praksi, to je samo poslednji vidljiv znak dugog i tihog trošenja.
Zato labava drška nije toliko čudna koliko deluje na prvi pogled. Predmet može da stoji nezapaženo mesecima, ali materijali ne stoje mirno. Oni i dalje rade svoje, polako i bez buke.
U takvim stvarima vreme obično ostavi trag pre upotrebe. Kod kišobrana se to prvo oseti pod prstima, a tek kasnije vidi na samom predmetu.
