Kada je prostorija puna nameštaja, ukrasa i sitnica, često pokušavamo da je učinimo urednijom tako što još nešto pomerimo, dodamo ili složimo. Međutim, ponekad najveću razliku napravi upravo deo koji ostavimo prazan.
Jedna slobodna površina može da napravi vizuelnu pauzu između predmeta, istakne ono što zaista želimo da ostane u prostoru i učini da cela soba deluje preglednije. Ne mora da bude velika da bi imala efekat.
Prazan deo daje oku mesto za odmor
Kada su police, komode i druge površine popunjene predmetima različitih veličina, pogled stalno prelazi sa jednog elementa na drugi. Ako je jedan deo ostavljen bez stvari, dobija se mirnija zona koja prekida taj niz.
Zbog toga prostor ne mora stvarno imati manje predmeta da bi delovao manje zagušeno. Dovoljno je da između pojedinih grupa postoji jasna praznina.
Ovo posebno može da se primeti na otvorenim policama ili komodama koje se nalaze na mestu koje često gledamo. Prazan deo ne privlači pažnju kao još jedan predmet, već omogućava da se ostatak rasporeda lakše pročita.
Ako je površina velika, ne morate je ostaviti potpuno praznom. I jedan jasno određen slobodan deo može napraviti dovoljnu vizuelnu pauzu.
Ne mora svaka površina da bude iskorišćena do kraja
Navika da pronađemo namenu za svaki slobodan centimetar često dovodi do toga da prostor postepeno postane prepun. Jedna mala polica dobije kutiju, zatim još jednu, pa predmet koji trenutno nema drugo mesto.
Kada odlučimo da deo površine ostane prazan, prekidamo taj obrazac. Slobodno mesto tada postaje namerni deo rasporeda, a ne prostor koji samo čeka da nešto na njega odložimo.
To ne znači da treba ukloniti stvari koje su nam zaista potrebne. Dovoljno je prepoznati površinu na kojoj se predmeti najčešće gomilaju bez jasne svrhe i pokušati da je ostavimo slobodnom.
Posebno obratite pažnju na površine koje se vide odmah pri ulasku u sobu. Na njima se gomilanje obično najbrže primećuje.
Praznina može da istakne ono što ostaje
Ako na komodi postoji samo nekoliko predmeta, između njih se lakše vidi razlika u obliku, visini i materijalu. Kada su svi nagurani zajedno, te razlike se gube u ukupnom utisku.
Slobodna površina zato može pomoći i kada želimo da određeni predmet bude vidljiviji. Jedna lampa, vaza, knjiga ili dekorativni predmet može izgledati skladnije kada oko njega nema mnogo drugih elemenata.
Važno je da praznina ne bude napravljena samo radi dekoracije. Ona ima najviše smisla kada istovremeno olakšava korišćenje površine ili sprečava da se na njoj ponovo napravi gomila.
Prazan deo može biti koristan i na radnom stolu. Kada nema predmeta preko cele radne površine, lakše je započeti posao bez prethodnog sklanjanja stvari.
Jedna prazna zona može promeniti utisak cele sobe
Kada je jedan deo prostorije mirniji, susedne zone mogu delovati organizovanije čak i ako se u njima ništa nije promenilo. Pogled dobija jasniju tačku od koje može da sagleda ostatak rasporeda.
To može biti slobodan deo komode, kraj police, deo radnog stola ili čak prostor između dva komada nameštaja. Ne postoji jedno pravilo o tome gde praznina mora da se nalazi.
Najbolje je posmatrati prostoriju iz ugla iz kojeg je najčešće vidimo. Ako je upravo tu određena površina stalno vizuelno pretrpana, njeno rasterećivanje može napraviti veću razliku nego sređivanje manje uočljivog dela.
Prazan prostor tako postaje deo ukupnog rasporeda, a ne znak da nešto nedostaje.
Ako želite da zadržite dekoraciju, ne morate je potpuno ukloniti. Grupisanje nekoliko predmeta i ostavljanje prostora pored njih često daje mirniji rezultat.
Kako napraviti praznu površinu koja će zaista ostati prazna
Najpre izaberite jednu površinu koja se često zatrpava i sklonite samo predmete koji joj nisu potrebni. Nemojte odmah reorganizovati celu sobu. Posmatrajte kako se prostor koristi nekoliko dana.
Ako se ista stvar stalno vraća na praznu površinu, to je koristan znak da joj možda nedostaje bolje mesto. Umesto da je svaki put sklanjamo, možemo promeniti njeno stalno mesto.
Dobro je ostaviti dovoljno prostora da se površina može lako obrisati i da na nju možemo odložiti nešto privremeno kada je to zaista potrebno. Praznina koja zahteva stalno čuvanje nije praktična.
Kada pronađemo meru između korisnih predmeta i slobodnog prostora, soba često izgleda uređenije bez dodatnog nameštaja, kutija ili dekoracije. Ponekad je upravo ono što nismo stavili na površinu deo koji nedostaje celom rasporedu.
Nemojte praznu površinu pretvoriti u privremeno skladište. Ako stalno služi za odlaganje stvari bez mesta, efekat će brzo nestati.
Ako se dvoumimo koju površinu da oslobodimo, izaberimo onu koja se najčešće vidi i na kojoj se najčešće ostavljaju stvari bez jasne namene. Promena će tada biti lako uočljiva.
Korisno je i da unapred odredimo šta sme privremeno da se nađe na toj površini. Na primer, može služiti samo za predmet koji trenutno koristimo, dok ostale stvari vraćamo na njihova stalna mesta.
