Većina ljudi veruje da samopouzdanje nestaje posle velikih neuspeha. Međutim, psiholozi sve češće ukazuju na to da ga mnogo češće potkopavaju male navike koje svakodnevno ponavljamo, a da toga nismo ni svesni.
Jedna od njih posebno se izdvaja - stalno upoređivanje sebe sa drugima. Ono danas traje mnogo duže nego ranije jer društvene mreže, posao i svakodnevni kontakti nude gotovo neprekidan niz tuđih uspeha, izgleda i postignuća.
Problem nije u tome što ponekad pogledamo kako drugima ide. Problem nastaje kada sopstvenu vrednost počnemo da merimo tuđim životom.
Zašto poređenje deluje bezazleno
Na prvi pogled izgleda motivišuće. Vidite nekoga ko je uspeo i pomislite da i vi možete isto. Međutim, mozak često ne pravi objektivno poređenje, već bira najbolje trenutke iz tuđeg života i upoređuje ih sa sopstvenom svakodnevicom.
Takvo poređenje gotovo uvek završava osećajem da zaostajete.
Samokritika postaje svakodnevni dijalog
Posle dovoljno ponavljanja unutrašnji govor se menja. Umesto pitanja šta možete da naučite, javljaju se misli poput: 'Nisam dovoljno dobar', 'Kasnim', ili 'Drugi sve rade bolje'.
Takve rečenice ne nastaju preko noći, već se polako pretvaraju u naviku.
Začarani krug koji je teško primetiti
Što manje verujete sebi, ređe prihvatate nove izazove. Kada ih izbegavate, imate manje prilika da steknete pozitivna iskustva. To dodatno slabi samopouzdanje i potvrđuje negativnu sliku o sebi.
Zbog toga se stvara utisak da je problem u sposobnostima, iako je često reč o obrascu razmišljanja.
Kako prekinuti ovaj obrazac
Korisnije je da današnje rezultate uporedite sa sopstvenim jučerašnjim, a ne sa tuđim najboljim trenucima. Male promene koje se ponavljaju imaju mnogo veći efekat od povremenih velikih odluka.
Psiholozi preporučuju i ograničavanje vremena provedenog na sadržajima koji podstiču stalno poređenje, kao i beleženje sopstvenih uspeha, čak i kada deluju mali.
Samopouzdanje se gradi svakodnevno
Nijedna navika sama neće uništiti samopouzdanje, ali svakodnevno negativno poređenje može ga polako oslabiti. Dobra vest je da isto važi i u suprotnom smeru.
Male promene u načinu razmišljanja, realnija očekivanja i više pažnje usmerene na sopstveni napredak vremenom mogu vratiti osećaj sigurnosti u sopstvene sposobnosti.