Jedna polica često počne kao praktično mesto za nekoliko stvari, a zatim se na njoj nađu predmeti potpuno različite namene. Kada se samo ređaju tamo gde ima mesta, brzo nastaje utisak nereda, čak i ako polica nije puna.
Rešenje ne mora biti u većem broju kutija ili dodatnih organizatora. Mnogo je korisnije prvo odrediti logiku rasporeda, tako da predmeti koje koristimo zajedno budu blizu, a stvari koje uzimamo ređe ne smetaju onima koje svakodnevno tražimo.
Prvo podelite policu na nekoliko zona
Umesto da svaki predmet odmah dobije tačno određeno mesto, korisno je prvo zamisliti policu kao nekoliko manjih zona. Jedan deo može biti namenjen stvarima koje svakodnevno koristimo, drugi predmetima koji služe istoj aktivnosti, a treći onome što nam treba samo povremeno.
Ovakva podela ne mora biti vidljiva niti strogo odvojena. Dovoljno je da postoji jasna logika zbog koje znamo gde nešto pripada. Kada svaka zona ima svoju namenu, lakše je vratiti predmet na pravo mesto.
Ako je polica kratka, dovoljne su i dve zone. Nema potrebe da je delimo na mnogo malih celina ako bi to samo otežalo pronalaženje stvari.
Grupišite predmete prema tome kako ih koristite
Predmeti različite namene mogu izgledati kao da nemaju ništa zajedničko, ali njihova upotreba često daje bolji kriterijum za raspored. Ono što koristimo za istu aktivnost može stajati zajedno, čak i ako se razlikuje po obliku i veličini.
Na primer, stvari koje koristimo za pisanje mogu biti u jednom delu, predmeti za sitne popravke u drugom, a ono što služi samo povremenom poslu može zauzeti kraj police. Tako se ne oslanjamo samo na izgled predmeta, već na način na koji ih stvarno koristimo.
Ovakvo grupisanje smanjuje i traženje. Kada znamo kojoj aktivnosti pripada predmet, ne moramo pamtiti njegov položaj u centimetar.
Najčešće korišćene stvari stavite na najpristupačnije mesto
Predmeti koje uzimamo svakog dana treba da budu tamo gde do njih možemo doći bez pomeranja drugih stvari. To može biti sredina police ili prednji deo dublje police, zavisno od njenog položaja.
Ređe korišćene stvari mogu stajati sa strane ili u zadnjem delu, ali samo ako ih možemo izvaditi bez pravljenja nove gomile. Ako neki predmet stalno moramo da sklanjamo da bismo došli do drugog, raspored verovatno nije dobro postavljen.
Dobar kriterijum je učestalost, a ne veličina. Veliki predmet koji koristimo jednom mesečno ne mora zauzimati najpristupačnije mesto samo zato što je krupan.
Koristite visinu predmeta kao pomoć pri rasporedu
Predmeti različite visine mogu napraviti neujednačen izgled ako su nasumično raspoređeni. Umesto da sve niske stvari stavimo napred, a visoke pozadi bez razmišljanja, možemo napraviti nekoliko vizuelno mirnih grupa.
Viši predmeti mogu biti na krajevima ili iza nižih, dok sitnije stvari možemo grupisati tako da ne budu razbacane po celoj širini police. Tako se dobija preglednija celina, a da svaki predmet i dalje ostane dostupan.
Važno je da raspored ne postane samo dekorativan. Ako lepša postavka znači da moramo svaki put da pomeramo tri predmeta da bismo uzeli jedan, praktičnost je izgubljena.
Ostavite malo praznog prostora između grupa
Prazan deo police nije izgubljen prostor. Mala razdaljina između dve grupe može pomoći da ih vizuelno razlikujemo i da se predmeti ne pretvore u jednu nejasnu gomilu.
Taj prostor je koristan i kada nešto vraćamo na mesto. Ako je polica popunjena do poslednjeg centimetra, svaki novi predmet lako poremeti raspored. Nekoliko centimetara rezerve može biti dovoljno da se stvari lakše pomeraju i vraćaju.
Ne treba, međutim, praviti praznine samo radi izgleda. Ako je polica mala, važnije je da se predmeti mogu lako uzeti i vratiti nego da između svake grupe postoji jednaka udaljenost.
Neka svako mesto bude lako za vraćanje
Najbolji raspored je onaj koji funkcioniše i posle korišćenja. Ako predmet možemo uzeti jednom rukom i vratiti ga bez razmišljanja, veća je šansa da će polica ostati uredna.
Zato pre konačnog raspoređivanja vredi napraviti mali test. Uzmite nekoliko najčešće korišćenih predmeta, upotrebite ih i zatim ih vratite na policu. Ako se prirodno vraćaju na isto mesto, raspored je verovatno dobro postavljen.
Ako se stalno pojavljuje ista gomila na jednom delu police, nemojte samo ponovo slagati predmete. To je signal da ta grupa nema dovoljno prostora ili da joj mesto nije praktično.
Cilj nije da svaki predmet ima savršeno preciznu poziciju, već da cela polica ima jednostavnu logiku. Kada znamo šta pripada kojoj zoni i gde je najlakše vratiti pojedinu stvar, različite namene mogu bez problema da dele istu policu.
Kada je na istoj polici više vrsta predmeta, korisno je posmatrati i prostor koji ostaje oko njih. Ako se jedna grupa širi na račun druge, problem nije nužno u količini stvari, već u tome što granice između namena nisu dovoljno jasne. Malo preslagivanje često može osloboditi mesto bez izbacivanja bilo čega.
Povremeno vredi preispitati i sam raspored. Način na koji koristimo policu može se promeniti, pa mesto koje je nekada bilo najpraktičnije više ne mora odgovarati svakodnevnim navikama. Ako jednu grupu predmeta stalno pomeramo, bolje je promeniti njenu zonu nego svakog dana ponavljati isto slaganje.
