Polica sa nekoliko knjiga često izgleda uredno samo dok neko ne uzme jedan naslov iz sredine. Tada se ostatak nagne, a držači za knjige počnu da beže kao da su tu tek reda radi. Zato kod polica koje nisu pune nije presudan samo izgled, nego i to koliko dobro držač prijanja uz podlogu. I koliko teško klizi kada ga opteretite s jedne strane.
Najviše problema imaju modeli sa glatkim dnom i malom težinom. Na polupraznoj polici takvi držači često klize i kada knjige nisu teške, jer ih ne pritiska dovoljan teret. Zato se isplati gledati širu osnovu, gumirani donji sloj ili oblik koji naslanja deo mase na samu policu, a ne samo na uspravan deo držača.
Materijal koji pravi razliku
Metalni držači su često među stabilnijima, ali ne svi. Tanki i laki modeli od lima umeju da se pomere čim knjige nisu gusto naslagane, dok teži čelični ili liveni držači obično stoje mirnije. Drvo može da bude vrlo pouzdano ako ima široku osnovu i hrapav donji sloj, ali lakši komadi bez protivklizne podloge često nisu naročito sigurni.
Najbolje se ponašaju držači koji imaju gumirane trakice, silikonske tačke ili celom površinom hrapav donji deo. To nije sitnica, jer polica od lakiranog drveta ili laminata ume da bude klizavija nego što deluje na prvi pogled. Ako je dno potpuno glatko, čak i lep i masivan držač može da krene unapred čim neko izvuče knjigu s kraja niza.
Plastični modeli su najneizvesniji. Imaju prednost što su laki i često jeftini, ali upravo ta lakoća radi protiv njih kada police nisu pune. Dobro rešenje mogu da budu samo ako imaju širi oslonac i gumenu podlogu. Inače, oslanjate se na sreću.
Oblik je važniji nego što deluje
U praksi se bolje pokazuju držači sa dubljim krakom i težim donjim delom. Kratak i visok držač lepo izgleda, ali se lakše prevrne kada knjige nisu čvrsto nalegle uz njega. Širi, niži model daje više oslonca i manje vuče napred kad se opterećenje promeni.
Aha, tu se krije česta zabluda. Ljudi obično misle da će manji držač biti diskretniji i praktičniji, ali na polupraznoj polici baš takav model najčešće pravi više muke. Manje telo znači i manju masu, pa se lakše pomera pri svakom vađenju knjige.
Posebno dobro rade modeli koji imaju deo koji ulazi ispod prve knjige ili se naslanja uz zadnji zid police. Takav oblik ne drži samo knjige, nego i sam sebe ukopava u prostor. Nije neophodan za svaku policu, ali u sobama gde se knjige često premeštaju to je ozbiljna prednost.
Kada su police od drveta, a kada od metala
Na lakiranoj drvenoj polici glatki metalni držač bez gumene podloge kliza najlakše. To važi i kada je polica nova i čista, jer tada nema nikakvog otpora između podloge i metala. Ako je ploča malo prašnjava ili ispolirana sredstvom za čišćenje, situacija je još gora.
Metalne police ili police sa hrapavijim završnim slojem obično daju više trenja, pa držač može da stoji mirnije i kada nema pun oslonac knjiga. Ipak, to ne znači da će svaki model biti dobar. Težina i oblik i dalje odlučuju, jer se mali i lagan držač i na takvoj polici može pomerati ako ga knjige ne stežu s obe strane.
Ako su police u dečjoj sobi ili u prostoru gde se knjige često pomeraju, vredi birati model koji ne zavisi samo od trenja. Teži držač sa širokim dnom manje pati od toga što neko izvadi jednu knjigu, a ostale ostavi da stoje na pola reda. To deluje kao sitnica, ali upravo tada nastaje klizanje.
Kad je bolje uzeti teži model
Za poluprazne police najmirnije stoje držači koji imaju veću sopstvenu težinu. To može biti metalni model debljih stranica, kamen ili čak betonirani dekorativni držač, ako je donji deo dovoljno ravan i stabilan. Težina sama po sebi nije dovoljna, ali često rešava problem koji laki modeli ne mogu da savladaju.
Treba paziti i na širinu baze. Ako je osnova uska, držač može da izgleda čvrsto, a da se ipak prevrće kada knjige nisu ravnomerno raspoređene. Šira baza bolje raspoređuje pritisak i manje trpi kada se poslednja knjiga sa strane izvadi.
Za one koji ne žele da menjaju postojeće držače, jednostavno rešenje je gumena podloga ili tanki samolepljivi sloj protiv klizanja. To nije elegantno kao fabrički gumiran model, ali često radi posao. Bitno je samo da sloj bude ravan, jer naborana podloga ume da stvori još veću nestabilnost.
Šta vredi izbegavati u praksi
Najslabije se pokazuju tanki dekorativni držači sa uskim stopalima, naročito ako su namenjeni samo za ukras. Lepo izgledaju na fotografiji, ali u stvarnoj upotrebi lako proklizaju čim se knjige smanje na tri ili četiri komada. Isto važi i za modele sa veoma glatkom osnovom, bez ikakvog prianjanja.
Ne treba se oslanjati ni na to da će težina knjiga sama sve rešiti. Ako su knjige lake, meke korice ili tanji katalozi, držač ostaje praktično sam na polici i tada mu treba više pomoći nego što ljudi obično očekuju. To je razlog zbog kog neki modeli rade odlično u punoj polici, a potpuno zakažu čim red postane ređi.
Ako se bira držač za policu koja se često dopunjava i prazni, bolje je uzeti stabilniji model nego estetski tanak. U prostoru sa manje knjiga svaka greška u osnovi postaje vidljivija. Tada se najbolje vidi ko drži red, a ko samo stoji na polici dok ga neko ne pomeri.
