Knjiga koja stoji uspravno na polici često izgleda uredno samo dok je nova. Posle nekoliko meseci, a nekad i ranije, ivice stranica počnu da se talasaju, korice blago klonu, a blok papira više ne drži sasvim ravan oblik. To nije slučajnost. Posledica je toga kako papir, lepak i težina same knjige reaguju na svoj položaj.
Zašto se ivice knjiga brže iskrivljuju kada stoje uspravno? Zato što težina stranica i korica tada stalno deluje u jednom pravcu, pa materijal vremenom popušta tamo gde je najosetljiviji. Kod velike i teške knjige to se vidi brže, jer donji deo nosi veći pritisak, a gornji deo ostaje malo opušteniji. Nije to dramatično odjednom. Dešava se polako, gotovo neprimetno, dok jednog dana ne postane očigledno.
Kako papir menja oblik pod sopstvenom težinom
Papir nije krut kao plastika ili metal. On je vlaknast i uvek donekle reaguje na pritisak, vlagu i savijanje. Kada knjiga stoji uspravno, stranice se oslanjaju jedna na drugu i na korice, ali im težina nije ravnomerno raspoređena.
Najveći teret trpe donje ivice i deo uz hrbat. Tamo se vlakna najlakše pomeraju, pa se listovi vremenom blago izvijaju. Ako je papir tanak ili ako je knjiga debela, taj efekat postaje još uočljiviji.
Zašto lepak i hrbat nisu potpuno kruti
Kod uvezanih knjiga, naročito onih sa lepkom, hrbat vremenom gubi deo prvobitne čvrstine. Lepak nije tu da zauvek drži knjigu kao kamen, već da poveže stranice i omogući savijanje pri otvaranju. Upravo zato i stari pod opterećenjem, naročito kada knjiga dugo stoji u istom položaju.
Kad hrbat malo popusti, blok stranica počinje da se pomera sitno, skoro nevidljivo. To je dovoljno da se ivice više ne poravnavaju savršeno. Knjiga zato deluje „umorno“, iako nije bila grubo korišćena.
Vlažnost vazduha pravi razliku koju oko lako previdi
Papir upija i otpušta vlagu iz vazduha. Zbog toga se menja i njegova zapremina, makar veoma malo. Ako je soba suvlja tokom grejne sezone, pa zatim vlažnija u prelaznim danima, stranice stalno prolaze kroz sitna širenja i skupljanja.
Kod knjige koja stoji uspravno, te promene nisu podjednake. Spoljašnje ivice lakše reaguju na vazduh, dok unutrašnji deo ostaje zaštićeniji. Zato se neravnina češće vidi baš na krajevima stranica nego u sredini bloka.
Zašto položaj na polici nije isto što i slaganje na gomilu
Knjiga položena vodoravno raspodeljuje težinu na širu površinu. Gornji pritisak jeste veći, ali je ravnomerniji, pa se blok stranica manje uvija. Kod uspravnog položaja situacija je drugačija, jer je oslonac uzak i koncentrisan.
Ako knjige stoje zbijeno, jedna drugoj prenose i mali bočni pritisak. To ne deluje mnogo, ali je dovoljno da ivice vremenom izgube preciznu liniju. Zbog toga se često prvo primećuje blago uvijanje pri dnu ili na spoljnim listovima, a ne odmah po celoj knjizi.
Česta zabluda o prašini i svetlu
Mnogi misle da su za iskrivljene ivice krivi samo prašina ili sunčeva svetlost. To može da utiče na boju i stanje korica, ali nije glavni razlog za samu deformaciju stranica. Pravi uzrok je mnogo prizemniji, mehaničko opterećenje koje traje dugo.
Sunce može da isuši papir i učini ga krhkijim, a prašina da se uvlači u ivice, ali ni jedno ni drugo ne savija stranice samo po sebi. Ono što knjigu stvarno menja jeste svakodnevno stajanje pod sopstvenom težinom, uz male promene u vlazi i osloncu. To je spor proces, pa ga ljudi često pripišu nečemu dramatičnijem.
Kada je iskrivljenje normalno, a kada govori da je knjiga loše uskladištena
Blago uvijanje ivica kod starijih knjiga sasvim je očekivano, naročito ako su često vađene sa police i vraćane nagnute. U takvim slučajevima deformacija obično ostaje na nivou estetike. Knjiga je i dalje upotrebljiva, samo više nije „kao nova“.
Ako su ivice talasaste, korice se razdvajaju ili je hrbat mekan na dodir, to već ukazuje da je uskladištenost bila loša. Tada uspravan položaj nije jedini krivac, ali jeste deo problema. Knjige najbolje podnose stabilnu policu, umeren prostor i položaj u kojem nisu ni previše stisnute ni ostavljene da klonu na jednu stranu.
