Kad se po podu razmile kocke, plišane životinje i delovi društvenih igara, red u dnevnoj sobi obično ne vraća najskuplja kutija, nego ona u koju dete može da ubaci sve za minut. Kratko, jasno, bez borbe. Zato je kod izbora važnije kako se kutija koristi nego kako izgleda na fotografiji.
U praksi se najbolje pokažu one koje su lake za nošenje, dovoljno široke da dete vidi šta je unutra i dovoljno otporne da izdrže svakodnevno vučenje. Ako je otvaranje komplikovano, ako poklopac stalno smeta ili je kutija previsoka za dete, završava kao još jedan komad nameštaja. U uglu. I niko je više ne dira.
Kutije koje deca mogu sama da koriste
Najlakše red vraćaju niske otvorene kutije ili sanduci bez poklopca. Dete odmah vidi sadržaj, pa ne mora da prevrće sve redom da bi našlo automobilčić ili lutku. To zvuči sitno, ali baš tu nastaje razlika između uredne sobe i večitog rasutog haosa.
Modeli sa širokim otvorom i rukohvatima sa strane obično su praktičniji od dubokih kutija. Kada je ivica preniska, igračke se brže vraćaju na mesto. Kada je previše duboka, dete samo ubaci prve stvari odozgo, a ostatak ostane zaboravljen na dnu.
Koristan je i lagan materijal. Tkanina, filc i plići pleteni modeli dobro rade za sitnije stvari, dok čvrsta plastika bolje podnosi teže igračke i brže se briše vlažnom krpom.
Poklopac je zgodan samo kad ne usporava odlaganje
Kutije sa poklopcem imaju smisla ako u njih idu predmeti koji ne moraju stalno da budu na vidiku, kao što su slagalice, figure ili sezonske igračke. Ali poklopac lako postane prepreka, naročito kad se igra prekida više puta tokom dana. Tada se kutija koristi ređe nego što bi trebalo.
Ako je poklopac težak, štipa prste ili traži dve ruke da bi se otvorio, dete će ga zaobići. U dnevnoj sobi to znači da će igračke često završiti na sofi, ispod stola ili uz zid, jer je put do kutije predugačak. Zgodna kutija ne traži poseban napor.
Zato su za svakodnevnu upotrebu često bolja rešenja sa poklopcem koji se skida potpuno ili sa mekim preklopom. Mnogo je lakše vratiti nekoliko kocki u kutiju koja se otvara bez borbe, nego stalno podizati tvrd poklopac i vraćati ga na mesto.
Veličina treba da prati vrstu igračaka
Jedna velika kutija deluje praktično, ali ume da pravi novi nered. Kad se sve sipa u istu gomilu, dete teže pronalazi ono što traži, pa sve ponovo izvlači napolje. Za dnevnu sobu su često bolja dva ili tri srednja spremnika nego jedan ogroman.
Za sitne igračke, kao što su figurice i kockice, korisne su manje kutije koje mogu da stanu na policu ili ispod klupe. Za plišane igračke i veće predmete bolje rade dublji modeli, ali ne toliko duboki da se dno jedva vidi. Ako je unutra previše praznog prostora, kutija deluje uredno samo prvih dana.
Pametno je da svaka grupa igračaka ima svoje mesto. Tako dete ne mora da razmišlja gde šta ide, a odrasli ne moraju svako veče da razvrstavaju gomilu. To je ona mala razlika koju mnogi previde, a upravo ona odlučuje da li se red održava ili samo kratko glumi red.
Materijal menja koliko će kutija trajati
Plastične kutije su dobar izbor kada se traži laka nega i čvrst oblik. Dobro podnose često premeštanje, mogu da se brišu i ne upijaju prašinu, što je praktično u prostoriji u kojoj se igra svakog dana. Mana im je što znaju da budu bučne kad se vuku po podu.
Tekstilne kutije su tiše i mekše, pa lepše stoje uz sofu i police u dnevnoj sobi. Dobro dolaze za plišane igračke, odeću za lutke i lakše predmete, ali se brže deformišu ako su pretrpane. Nisu najbolje rešenje ako dete u njih stavlja teže kocke ili drvene delove.
Drveni sanduci i kutije lepo izgledaju, ali nisu uvek najpraktičniji za malu decu. Teži su, tvrđi i često traže više opreza oko prstiju i poklopca. Lep izgled ne pomaže mnogo ako se kutija ne koristi svakog dana.
Dobro rešenje je ono koje staje uz naviku porodice
Ako dete samo odlaže igračke, kutija mora da bude niža, otvorenija i laka za nošenje. Ako odrasli uglavnom skupljaju igračke, onda može da posluži i veća, zatvorenija kutija, jer brzina tada više zavisi od rasporeda nego od dečje samostalnosti.
U manjim dnevnim sobama bolje rade kutije koje mogu da stanu ispod klupe, uz policu ili pored regala. U većem prostoru može da se izdvoji jedan ugao samo za igračke, ali i tada je korisno da kutija ostane jednostavna. Što je manje koraka do odlaganja, veća je šansa da će se igračke zaista vratiti unutra.
Najviše reda vraća model koji je lak za hvatanje, dovoljno pregledan i dovoljno običan da se koristi svaki dan. Kad kutija traži manje razmišljanja od same igre, dnevna soba se brže vraća sebi, a to je često važnije od bilo kog dizajna.
