Džepovi na farmerkama često prvi pokažu tragove nošenja, iako ostatak nogavica još izgleda sasvim dobro. To nije slučajnost ni loš štep, nego posledica toga kako se farmerke koriste iz dana u dan. Džepovi trpe stalno trenje, pritisak i savijanje, a sve to se sabira mnogo brže nego na ravnijim delovima tkanine.
Najveći deo habanja ne nastaje dok farmerke stoje na telu, nego u pokretu. Ruka koja stalno ulazi u isti džep, ključevi koji stružu po podstavi, telefon koji teži na jednom mestu, rub stola uz koji se naslanjate, sve to polako tanji vlakna. Zato se na jednom paru pantalona najpre pojavi istanjena ivica na otvoru džepa, pa rupica, pa potpuno iznošena tkanina. To je mehaničko trošenje, a ne neka skrivena mana samo tog šava.
Zašto baš džepovi stradaju prvi
Džep nije samo komad tkanine, nego malo pojačano „radno mesto“ na pantalonama. Na njemu se stalno skuplja naprezanje, jer se otvor širi i skuplja svaki put kada ruka ulazi u njega. Uz to, ivice džepa često imaju više šavova i nekoliko slojeva materijala, pa se baš tu pravi prelaz između debljeg i tanjeg dela, a takvi prelazi brže pucaju pod opterećenjem.
Još jedna stvar je sitna, ali važna. Džepovi se češće trljaju iznutra nego spolja, pa se istrošenost prvo primećuje tek kada tkanina već oslabi. Spolja farmerke mogu da izgledaju uredno, dok unutrašnja strana džepa već ima mekan, „paperjast“ izgled i slabiju nit. Tek tada se pri jednom jačem povlačenju pojavi rupa.
Ključevi, sitni predmeti i navika koja pravi štetu
Nije isto nositi prazne džepove i stalno gurati u njih metalne predmete. Ključevi, kovanice i oštri rubovi sitnica ponašaju se kao mali alat za struganje. Ne prave štetu pri jednom nošenju, ali svakim ponavljanjem skidaju po malo vlakna, naročito ako je džep od tanjeg pamuka ili ako je denim već omekšao pranjem.
Telefon danas pravi poseban problem, jer je težak i tvrd. Kada stoji u prednjem džepu, naročito kod uskih krojeva, tkanina se zateže pri hodu i sedenju, pa džep radi više nego ostatak pantalona. Zanimljivo je da se habanje često javlja baš na mestu gde telefon naleže uz butinu, a ne tamo gde se vidi spoljašnji rub. To ljudi retko primete dok rupa ne postane dovoljno velika da proviri sadržaj.
Kako kroj i materijal menjaju trajnost
Farmerke nisu sve iste, i tu leži deo objašnjenja. Tvrđi denim duže odoleva habanju, ali ako je tkanina tanja ili s više elastina, udobnija je za nošenje, a obično je i osetljivija na rastezanje i ponavljano savijanje. Zato se na modernim, mekšim modelima džepovi nekad izližu brže nego na starijim, grubljim farmerkama.
I način krojenja ima svoju ulogu. Džep koji je dubok i dobro postavljen manje se muči na otvoru, dok plitak ili uzak džep češće prima napetost na istom mestu. Ako su šavovi slabi, a konac tanak, habanje se ne vidi samo kao istanjena tkanina nego i kao popuštanje šava. Onda prvo strada rub, pa tek onda ceo džep.
Pranje ne pravi rupu samo po sebi, ali ubrzava trošenje
Pranje ne „pojede“ džep preko noći, ali menja ponašanje tkanine. Svako pranje malo omekša vlakna, a ako se farmerke često peru na višim temperaturama ili se grubo centrifugiraju, tkanina gubi deo čvrstine. Kada se to spoji sa svakodnevnim trenjem, džep brže prelazi iz čvrstog u istrošen.
Postoji i jedna česta zabluda, da je rupičav džep znak loše marke. Nekad jeste, ali ne mora da bude. Ako se farmerke nose tako da su džepovi stalno puni, razlika između dobrog i prosečnog materijala vrlo brzo izađe na videlo. U praksi, način korišćenja često odlučuje više od samog natpisa na etiketi.
Šta se vidi spolja, a šta se zapravo troši iznutra
Ljudi obično primete kada se pojavi rupica spolja, ali pravo habanje kreće iznutra. Unutrašnja strana džepa prvo omekša, pa izgubi gustinu, a tek posle toga se tkanina otvori. To znači da džep može mesecima da izgleda gotovo isto, dok se u njemu već odvija tiho propadanje materijala.
Zato je džep na farmerkama često prvi pokazatelj koliko je par pantalona zaista korišćen. Noge i zadnji deo mogu i dalje da izgledaju sasvim dobro, ali džepovi pošteno odaju svakodnevicu: ključeve, telefon, ruku koja se oslanja, stolicu uz koju se sedi i bezbroj malih pokreta koje niko ne broji. Na kraju, baš ti detalji obično napišu starost farmerki bolje od etikete.
