Nije svaka sobna biljka dobar izbor za prostoriju u kojoj nema mnogo prirodnog svetla. Neke vrste mogu da se prilagode slabijem osvetljenju, dok će druge početi da rastu sporije ili da gube svoj uobičajeni izgled. Zato tamnija prostorija ne znači da morate odustati od biljaka, već da izbor treba prilagoditi mestu.
Važno je razlikovati prostor sa malo svetla od prostora bez prirodnog svetla. Nijedna biljka ne može normalno da raste u potpunom mraku. Ako u sobu ipak dopire nešto dnevne svetlosti, nekoliko poznatih sobnih vrsta može biti praktičnije od onih koje traže svetao prozor.
Zamija je čest izbor za manje osvetljene prostorije
Zamija može da podnese slabije osvetljenje bolje od mnogih drugih sobnih biljaka. Zbog toga se često bira za hodnike, kancelarije i delove stana koji nisu neposredno uz prozor.
Njeni čvrsti listovi daju biljci uredan izgled i kada ne raste naročito brzo. To može biti prednost ako želite biljku koja neće zahtevati stalno pomeranje.
Ipak, „podnosi manje svetla“ ne znači da joj svetlost nije potrebna. Ako je prostorija veoma tamna, rast može biti slabiji. Zato je bolje izabrati mesto na kom postoji makar nešto prirodnog dnevnog svetla, čak i ako sunce ne pada direktno na biljku.
Pre nego što je postavite u određeni ugao, proverite da li joj taj prostor daje dovoljno indirektne svetlosti i da li temperatura ostaje relativno stabilna.
Ako je prozor udaljen, proverite kako se svetlost menja tokom dana umesto da procenjujete samo prema utisku iz jednog trenutka.
Sanseverija dobro funkcioniše tamo gde nema jakog sunca
Sanseverija se često povezuje sa prostorima u kojima nema mnogo prirodnog svetla. Njeni uspravni listovi zauzimaju malo širine, pa može dobro da se uklopi i uz nameštaj ili u uži deo prostorije.
Prednost je i to što ne zahteva mesto sa direktnim suncem. Međutim, i ona će bolje napredovati ako dobija određenu količinu dnevne svetlosti. U veoma tamnom uglu nemojte očekivati isti rast kao na svetlijem mestu.
Kod ove biljke vredi obratiti pažnju na položaj. Ako je stalno u senci jednog dela sobe, procenite da li joj odgovara svetliji deo prostora. Nema potrebe da je izlažete jakom direktnom suncu samo zato što želite više svetlosti.
Zbog uspravnog rasta može biti zanimljiv izbor kada želite da popunite prazan ugao, a da biljka ne zauzme veliki deo poda ili radne površine.
Aspidistra može biti praktična za mirnije, tamnije uglove
Aspidistra se tradicionalno smatra biljkom koja dobro podnosi slabije osvetljenje. Njeni široki listovi mogu prostoru dati izraženiji zeleni detalj, posebno tamo gde biljke koje traže mnogo svetla ne bi bile praktične.
Njen sporiji rast nije nužno mana. Ako ne želite da biljka brzo preraste mesto na kom stoji, to može biti čak i prednost. Ipak, slabije svetlo ne treba mešati sa potpunim nedostatkom dnevne svetlosti.
Pre postavljanja pogledajte kakvo je svetlo u tom delu prostorije tokom dana. Mesto koje deluje tamno kada je oblačno može imati drugačije uslove kada je vedro, pa je korisno posmatrati prostor tokom više dana.
Aspidistra može biti dobar izbor za prostorije u kojima želite zelenilo bez postavljanja saksije direktno uz prozor. Konkretni uslovi u stanu ipak imaju poslednju reč.
Kod većih biljaka uzmite u obzir i veličinu saksije, jer izbor mesta nije samo pitanje količine svetlosti već i raspoloživog prostora.
Potos je fleksibilan izbor, ali mu ipak treba nešto svetla
Potos se često bira zbog prilagodljivosti različitim uslovima u domu. Može da uspeva i na mestima sa slabijim indirektnim svetlom, pa je zanimljiv za police, viseće saksije i delove prostorije koji nisu odmah uz prozor.
Kod njega treba imati na umu da se izgled biljke može promeniti kada nema dovoljno svetla. Rast može postati sporiji, a kod šarenih sorti šare na listovima mogu biti manje izražene. Zato ga ne treba posmatrati kao biljku za potpuno mračan prostor.
Ako imate nekoliko mogućih mesta, izaberite ono koje je svetlije, ali bez potrebe da biljku izložite jakom direktnom suncu. Tako ćete dobiti bolji kompromis između potreba biljke i izgleda prostorije.
Za tamnije delove stana najvažnije je da izbor ne zasnivate samo na tome koliko vam se neka biljka dopada. Zamija, sanseverija, aspidistra i potos mogu biti među praktičnijim izborima za slabije osvetljene prostorije, ali nijedna od njih nije namenjena životu u potpunom mraku. Ako dnevna svetlost gotovo uopšte ne dopire do prostora, potrebno je razmotriti drugo mesto ili odgovarajuće veštačko osvetljenje za biljke.
