Telefon danas retko zazvoni samo kada neko želi da razgovara. Tokom dana stižu poruke, obaveštenja sa društvenih mreža, podsetnici, reklame, vesti i različite aplikacije koje se bore za nekoliko sekundi naše pažnje. Čak i kada ne otvorimo obaveštenje, dovoljan je zvuk ili kratka vibracija da nam misli nakratko odlutaju.
Mnogi veruju da su navikli na takve prekide i da ih više gotovo ne primećuju. Međutim, istraživanja iz oblasti psihologije pažnje pokazuju da i kratka ometanja mogu promeniti način na koji mozak obrađuje informacije i koliko dugo uspeva da ostane usmeren na jedan zadatak.
To ne znači da je telefon problem sam po sebi. Mnogo je važnije kako ga koristimo i koliko često dozvoljavamo da prekida aktivnosti koje zahtevaju koncentraciju.
Pažnja se ne vraća uvek odmah
Kada pogledate obaveštenje, mozak mora da prebaci fokus sa jednog zadatka na drugi. Nakon toga potrebno je određeno vreme da se ponovo potpuno udubi u ono što ste radili.
Što se prekidi češće ponavljaju, to je teže održati kontinuitet razmišljanja, posebno tokom učenja ili složenih poslovnih zadataka.
Zbog toga mnogi imaju osećaj da su ceo dan bili zauzeti, a ipak nisu završili onoliko koliko su planirali.
Nisu sva obaveštenja jednako važna
Naš mozak teško razlikuje hitnu poruku od potpuno nevažnog obaveštenja dok ga ne pogleda. Upravo zato gotovo svaki zvuk telefona privlači pažnju.
Veliki broj aplikacija koristi taj mehanizam kako bi korisnici što češće otvarali ekran i vraćali se sadržaju.
Vremenom se razvija navika da telefon proveravamo čak i kada nije zazvonio.
Neprestano iščekivanje može biti jednako važno kao i samo obaveštenje
Ponekad pažnju ne prekida poruka koja je stigla, već očekivanje da bi mogla stići svakog trenutka. Telefon koji stoji pored tastature ili na stolu lako postaje stalni izvor distrakcije.
Čak i kada ekran ostane taman, deo pažnje ostaje usmeren na mogućnost da će se nešto pojaviti.
To može otežati duže periode neprekidnog rada.
Male promene često daju najveći efekat
Jedno od najjednostavnijih rešenja jeste da tokom rada utišate obaveštenja koja nisu hitna ili uključite režim fokusiranja ako ga telefon podržava.
Korisno je i odrediti vreme kada ćete proveravati poruke, umesto da to radite posle svakog zvuka ili vibracije.
Na taj način telefon ostaje koristan alat, ali ne određuje ritam vašeg dana.
Mozak voli periode bez prekida
Kada dobije dovoljno vremena da se bavi jednim zadatkom, lakše povezuje informacije, rešava probleme i pamti ono što uči.
To ne znači da morate potpuno isključiti telefon. Dovoljno je napraviti kratke blokove rada bez nepotrebnih ometanja.
Čak i dvadesetak ili tridesetak minuta neprekinutog fokusa može biti vrednije od sat vremena rada uz stalne prekide.
Kontrola je važnija od tehnologije
Pametni telefoni postali su sastavni deo svakodnevnog života i teško ih je potpuno izbeći. Cilj nije odricanje od tehnologije, već razvijanje navika koje omogućavaju da vi upravljate obaveštenjima, a ne ona vama.
Što svesnije birate kada ćete pogledati ekran, veća je verovatnoća da ćete sačuvati pažnju za ono što vam je zaista važno.