Većina ljudi pokušava da promeni navike tako što sebi postavlja stroga pravila. Od ponedeljka nema slatkiša. Od sutra nema odlaganja obaveza. Od sledećeg meseca svakodnevni trening. Kada plan propadne, zaključak je često isti - nedostaje mi disciplina.
Psiholozi, međutim, ukazuju da problem često nije u nedostatku volje, već u načinu na koji razmišljamo o promeni. Jedna mala promena perspektive može učiniti da ceo proces postane mnogo održiviji.
Umesto pitanja „Kako da prestanem?“, korisnije je postaviti drugo pitanje: „Šta mi ova navika trenutno daje?“
Loše navike retko postoje bez razloga
Svaka navika obavlja neku funkciju. Nekome telefon skreće pažnju sa stresa, drugome grickalice donose osećaj utehe, a trećem odlaganje obaveza kratkotrajno smanjuje pritisak.
Dok ne prepoznate šta dobijate tom navikom, biće teško da je trajno promenite.
Borba protiv sebe retko daje dugoročne rezultate
Kada sebi stalno ponavljate da morate biti jači, često stvarate dodatni pritisak. Posle jednog neuspeha javlja se osećaj krivice, a upravo taj osećaj može ponovo aktivirati staru naviku.
Promena je stabilnija kada pokušavate da razumete obrazac, a ne da kažnjavate sebe.
Mala promena lakše postaje trajna
Velike odluke zvuče motivišuće, ali svakodnevni život uglavnom menjaju sitni koraci. Umesto da pokušate da promenite sve odjednom, korisnije je menjati jednu naviku u jednom trenutku.
Tako mozak lakše prihvata novu rutinu i manja je verovatnoća da ćete brzo odustati.
Zamenite naviku umesto da ostavite prazninu
Ako samo uklonite staro ponašanje, često ostaje praznina koju mozak želi da popuni. Zato mnogi stručnjaci preporučuju da lošu naviku zamenite drugom koja ispunjava sličnu potrebu.
Na primer, kratka šetnja, čaša vode ili nekoliko minuta odmora nekome mogu postati nova reakcija na stres umesto automatskog posezanja za telefonom ili hranom.
Napredak nije isto što i savršenstvo
Jedan loš dan ne briše sve prethodne uspehe. Ljudi koji uspešno menjaju navike uglavnom ne odustaju posle prvog neuspeha, već se jednostavno vraćaju planu narednog dana.
Najvažnija promena možda nije nova rutina, već način na koji razgovarate sa sobom kada pogrešite. Upravo tada nastaje razlika između privremenog odustajanja i trajne promene.