Buđenje između tri i pet ujutru mnogima je postalo gotovo uobičajeno iskustvo, a iako se često pripisuje stresu, brigama ili godinama, telo zapravo ima vrlo konkretan razlog zašto tada otvara oči. U tom periodu noći organizam prelazi iz dubokog odmora u fazu u kojoj se obnavljaju unutrašnji procesi, a svaka mala greška u večernjoj rutini može da ga izbaci iz ravnoteže.
Najčešća navika koja utiče na ovakva buđenja jeste način na koji provodimo poslednji sat pre spavanja. Kada neposredno pred odlazak u krevet ostajemo mentalno aktivni, bilo kroz telefon, televiziju ili razmišljanje o obavezama koje nas čekaju, telo ne dobija jasan signal da je vreme za smirivanje. Um se možda umori, ali nervni sistem ostaje u pripravnosti, što se kasnije tokom noći ispolji kao naglo buđenje bez jasnog razloga.
Organizam voli predvidljivost i jednostavne obrasce. Kada se svake večeri u slično vreme uspori tempo, svetlo se priguši i aktivnosti postanu tiše, telo to prepoznaje kao znak da može bezbedno da se opusti. Suprotno tome, kasni obroci, nagle promene svetla i emocionalno napeti sadržaji remete taj prirodni prelaz i često dovode do prekida sna baš u najosetljivijem delu noći.
Još jedan važan detalj jeste odnos prema sopstvenom telu u tim večernjim satima. Ako se ide na spavanje sa osećajem napetosti u stomaku, ubrzanim disanjem ili nemirom u grudima, organizam pokušava sam da se resetuje, a buđenje između tri i pet ujutru često je upravo taj pokušaj. Tada se ne budimo zato što smo odmorni, već zato što telo traži trenutak tišine i ravnoteže.
Promena koja donosi olakšanje nije komplikovana i ne zahteva posebne tehnike. Dovoljno je uvesti jednu doslednu naviku koja se ponavlja svake večeri, bilo da je to kratko sedenje u tišini, lagano istezanje ili jednostavno gašenje svih ekrana i sedenje uz prigušeno svetlo. Kada se ta rutina ponavlja, telo uči da se opuštanje ne dešava slučajno, već namerno.
Vremenom se san produbljuje, buđenja postaju ređa, a jutra lakša. Telo tada prestaje da šalje noćne signale jer dobija ono što mu je potrebno pre nego što utonemo u san, a to je osećaj sigurnosti, smirenosti i jasnog prelaza iz dana u noć.
