Na polici stoji deset knjiga, ali dete svake večeri traži istu priču. Zna šta će se dogoditi, pamti rečenice i ponekad vas ispravi ako preskočite deo, ali ipak ne želi da izabere nešto novo. Odraslima ponavljanje može brzo postati dosadno. Detetu poznata priča, međutim, često pruža nešto što nova knjiga ne može odmah da ponudi - predvidivost, osećaj sigurnosti i priliku da svaki put bolje razume ono što već poznaje.
Poznat kraj smanjuje neizvesnost
Pred spavanje se završava aktivan deo dana i dete prelazi u period odvajanja od igre, razgovora i roditeljske pažnje.
Priča čiji tok već poznaje nema neprijatna iznenađenja. Dete zna ko se pojavljuje, šta će se dogoditi i kako se sve završava.
Ta predvidivost može pomoći da večernja rutina deluje sigurnije i mirnije.
Ponavljanje stvara osećaj kontrole
Tokom dana dete se susreće sa mnogim situacijama koje ne može da predvidi ili kontroliše.
U poznatoj priči pravila su jasna. Dete zna šta dolazi sledeće i može čak da završi rečenicu pre odrasle osobe.
Taj osećaj da zna odgovor može biti posebno prijatan pred spavanje.
Svako novo slušanje otkriva još detalja
Odrasla osoba često doživi priču kao završenu čim sazna njen kraj.
Dete je može obrađivati drugačije. Kada više ne mora da prati osnovni zaplet, može da primeti nove reči, izraze lica na ilustracijama i sitne događaje koje ranije nije razumelo.
Ista knjiga zato nije nužno potpuno isto iskustvo pri svakom čitanju.
Poznate rečenice pomažu učenju jezika
Ponavljanje omogućava detetu da čuje iste reči u istom kontekstu više puta.
Vremenom može da predvidi nastavak rečenice, zapamti nove izraze i poveže izgovorene reči sa slikama i događajima.
Zato zahtev za istom pričom nije izgubljeno vreme samo zato što dete već zna njen sadržaj.
Dete uživa u tome što zna šta sledi
Kada dete unapred zna sledeći događaj, više nije samo slušalac.
Može da učestvuje, dopunjuje rečenice i najavljuje šta će se dogoditi. Priča tada postaje aktivnost u kojoj dete pokazuje ono što je zapamtilo.
Osećaj uspeha može biti jedan od razloga zbog kojih se istoj knjizi vraća iz večeri u veče.
Važan je i ritual, a ne samo sadržaj knjige
Ista priča može postati deo jasnog večernjeg redosleda.
Kupanje, pidžama, poznata knjiga i gašenje svetla stvaraju niz događaja koji detetu govori da se dan završava.
Ako se jedan deo tog rituala promeni, dete ponekad ne protestuje zbog same knjige, već zbog promene poznatog obrasca.
Priča može biti povezana sa bliskošću
Dete možda ne bira samo omiljene likove.
Može birati i iskustvo koje se ponavlja uz knjigu - vaš glas, blizinu, zajedničko vreme i nekoliko mirnih minuta bez drugih obaveza.
Poznata priča tada postaje signal za pažnju i povezanost.
Ponavljanje može pomoći obradi emocija
Ako priča govori o strahu, odvajanju, ljutnji, prijateljstvu ili nekoj drugoj važnoj temi, dete može želeti da joj se vraća dok pokušava da je razume.
Poznat zaplet omogućava mu da ponovo prođe kroz emociju u bezbednom okviru u kojem već zna ishod.
To ne znači da iza svake omiljene knjige postoji skriven problem. Ipak, ponekad upravo određeni deo priče objašnjava zašto je dete stalno bira.
Ne morate svaki put čitati potpuno isto
Ako dete prihvata promene, možete postavljati kratka pitanja o ilustracijama ili tražiti da samo nastavi poznatu rečenicu.
Možete razgovarati o tome kako se lik oseća ili šta dete misli da bi se dogodilo drugačijim izborom.
Važno je, međutim, ne pretvoriti svako čitanje u ispitivanje. Pred spavanje je cilj često i dalje smirivanje.
Nova knjiga ne mora da zameni staru
Ako želite više raznovrsnosti, poznatu priču možete zadržati kao deo rutine i povremeno dodati jednu kraću novu knjigu.
Dete tako ne gubi ono što mu pruža sigurnost, a ipak dobija priliku da upozna nešto drugačije.
Naglo uklanjanje omiljene priče samo zato što je odrasloj osobi dosadila često stvara nepotreban otpor.
Kada ponavljanje nije razlog za zabrinutost
Traženje iste knjige, pesme ili igre veoma je često u detinjstvu.
Samo po sebi ne znači da dete odbija razvoj ili da nešto nije u redu. Ponavljanje je jedan od načina na koji deca uče, predviđaju i učvršćuju ono što su već otkrila.
Važnije je posmatrati celokupno ponašanje i razvoj nego jednu omiljenu večernju naviku.
Ista priča detetu nije potpuno ista
Odrasla osoba već zna radnju i zato traži novinu. Dete u poznatoj priči može da traži sigurnost, uspeh, bliskost i priliku da bolje razume detalje.
Zato zahtev da još jednom pročitate istu knjigu nije nužno nedostatak interesovanja za nešto novo.
Ponekad dete ne traži novu zabavu. Traži poznat završetak dana koji mu govori da je sve na svom mestu i da može mirno da zaspi.