Kada u lavoru ili sudoperi ostane samo tanak sloj pene od vode za sudove, ona se često brzo razlije, razbije u krupnije mehuriće i na kraju nestane. To nije znak da je sredstvo „slabije“ nego da pena opstaje samo dok je u vodi dovoljno sapunastih molekula da održavaju njen tanki zid stabilnim. Čim se promeni odnos između vode, deterdženta, vazduha i prljavštine, mehurići postaju nestabilni i pucaju mnogo brže nego što većina ljudi očekuje.
Kako uopšte nastaje pena u vodi za sudove
Pena je skup mehurića vazduha obavijenih vrlo tankim filmom vode i deterdženta. Molekuli deterdženta imaju dva dela: jedan „voli“ vodu, a drugi se vezuje za masnoću i vazduh. Zbog toga mogu da smanje površinski napon vode, odnosno silu koja inače pokušava da zadrži vodu u što kompaktnijem obliku. Kada se voda pomeša sa deterdžentom i promeša, zarobljava se vazduh i nastaju mehurići. Međutim, pena nije čvrsta struktura, nego privremeno stanje u kome se voda stalno pomera između zidova mehurića i okolne tečnosti.
Zašto se pena brzo razliva kada ostane malo vode
Kad u posudi ostane malo pene, mehurići više nisu „naslonjeni“ jedan na drugi u gustoj masi, već su izolovani i izloženi okolnoj vodi. Tada voda iz tankih filmova počinje da otiče nadole pod uticajem gravitacije. Filmovi se zbog toga još više stanjuju, pa mehurić lakše puca. Istovremeno, vazduh unutar manjih mehurića prelazi u veće mehuriće, jer sistem prirodno teži da smanji ukupnu površinu. Taj proces se zove sazrevanje pene i jedan je od glavnih razloga što preostala pena deluje kao da se „raspada“ sama od sebe.
Uloga masnoće, prljavštine i tvrde vode
Pena traje kraće ako je voda već opterećena mastima, ostacima hrane ili drugim nečistoćama. Masnoća ometa raspored deterdžentskih molekula na granici između vode i vazduha, pa zidovi mehurića postaju slabiji. Sličan efekat može imati i tvrda voda, koja sadrži više kalcijuma i magnezijuma. Ti minerali ne uništavaju svu penu, ali mogu da promene ponašanje deterdženta i smanje njegovu sposobnost da dugo zadržava stabilne mehuriće. Zato se u čistoj vodi, bez mnogo nečistoća, pena obično ponaša predvidljivije nego u vodi iz koje se već prljavština odvojila sa sudova.
Zašto toplota ubrzava nestajanje
Temperatura takođe utiče na trajanje pene. U toplijoj vodi molekuli se kreću brže, pa se tanki zidovi mehurića lakše raspadaju. Toplota može da ubrza isparavanje vode iz pene, a što je film tanji, to je manja šansa da mehurić ostane stabilan. Zato pena u toploj vodi za sudove često kratko traje, naročito ako je sudopera otvorena i vazduh struji preko površine. Na hladnijoj temperaturi filmovi se sporije isušuju i pena može delovati nešto postojanije, iako i tada vremenom nestaje.
Zašto se neki deterdženti ponašaju drugačije od drugih
Nisu sve tečnosti za pranje sudova podjednako penaste. Proizvođači formulaciju prilagođavaju tome koliko pene žele, jer velika količina pene ne znači nužno bolje pranje. Neke formule su napravljene da stvaraju obilnu, ali kratkotrajnu penu, dok druge daju manje vidljivih mehurića, ali bolje razgrađuju masnoću. Zato se utisak o „brzom nestanku“ pene ne odnosi samo na vodu u sudoperi, već i na hemijski sastav samog sredstva. U praksi, ponašanje pene zavisi od kombinacije sastava deterdženta, temperature vode, tvrdoće vode i toga koliko je posuda masna.
Zašto nestanak pene ne znači da je pranje završeno
Važno je razlikovati penu od stvarne prisutnosti aktivnog sredstva za pranje. Pena je vidljiv nusproizvod mešanja deterdženta i vazduha, ali nije sama po sebi dokaz da je u vodi ostalo mnogo sredstva, niti da ono i dalje loše ili dobro pere. Deterdžent može da ostane efikasan i kada pene ima malo, jer njegova sposobnost da razbije masnoću zavisi od molekularnog delovanja, a ne od količine vidljivih mehurića. Zato se preostala pena u vodi za sudove brzo razliva i nestaje zato što je to nestabilan sistem: mehurići pucaju, voda otiče iz tankih filmova, vazduh prelazi u veće mehuriće, a toplota, prljavština i tvrda voda taj proces dodatno ubrzavaju.
