Možda ste uveče pogledali zid i pomislili da je boja potpuno drugačija nego ujutru. Iako je zid prefarban istom nijansom, prostor može da deluje toplije, hladnije, svetlije ili tamnije u zavisnosti od toga koje svetlo pada na površinu.
Razlog nije u tome što se sama boja zida menja iz sata u sat. Ono što se menja jeste svetlost koja do njega stiže, a zajedno sa njom i način na koji naše oko doživljava boju. Zato nijansa koja deluje savršeno u prodavnici ili pod jednom lampom može kod kuće izgledati sasvim drugačije.
Jutarnje svetlo otkriva hladnije tonove
Prirodno svetlo nije isto tokom celog dana, pa zid ujutru može ostaviti drugačiji utisak nego nekoliko sati kasnije. U zavisnosti od položaja prozora, vremena i količine svetlosti, ista površina može delovati svežije, bleđe ili izraženije.
Posebno se primećuju hladniji tonovi poput plave, sive i nekih zelenih nijansi. Kada je prostor dobro osvetljen dnevnim svetlom, detalji u boji postaju jasniji, pa nijansa može izgledati čistije nego u slabije osvetljenom delu prostorije.
Zato je korisno posmatrati zid u više delova dana, naročito ako tek birate boju. Jedan pogled ujutru nije dovoljan da pokaže kako će ista nijansa izgledati kada se svetlo promeni.
Popodnevno svetlo može promeniti utisak topline
Kako se sunce pomera, menja se i ugao pod kojim svetlost ulazi u prostoriju. Zid tada može dobiti drugačiji intenzitet osvetljenja, a senke nameštaja i drugih predmeta mogu postati izraženije.
Topliji utisak često nastaje kada prostor dobija više svetlosti koja vuče na žuto ili kada površinu dodatno obasjavaju topli tonovi iz okruženja. Zbog toga bež, krem, peščane i slične nijanse mogu izgledati bogatije nego ranije tokom dana.
Na konačan utisak utiču i okolne površine. Drveni pod, tepih, zavese i veliki komadi nameštaja mogu odbijati deo svetlosti prema zidu i blago menjati način na koji boja izgleda.
Veštačko svetlo uveče daje potpuno novu sliku
Uveče prirodno svetlo više nije glavni izvor osvetljenja, pa zid preuzima boju svetlosti koju daju sijalice. Ako je osvetljenje toplije, neutralna nijansa može delovati žuće, dok hladnije svetlo može naglasiti plave ili sive tonove.
Zato se ista boja na zidu može činiti prijatnom i toplom pod jednom lampom, a pomalo hladnom ili sivkastom pod drugom. Nije dovoljno gledati samo oznaku temperature svetlosti na sijalici, jer na doživljaj utiču i jačina svetla, položaj lampe i površine u prostoriji.
Ako u sobi imate više izvora svetla, zid može čak izgledati različito na nekoliko mesta u isto vreme. Lampa pored zida, plafonsko svetlo i svetlost iz susedne prostorije mogu napraviti tri različita utiska iste nijanse.
Sjaj i tekstura zida takođe menjaju boju
Način na koji zid odbija svetlost zavisi i od završne obrade. Glatka površina može ravnomernije vraćati svetlost, dok izraženija tekstura pravi sitne senke koje menjaju dubinu i izgled nijanse.
Sličan efekat može nastati i zbog ugla gledanja. Deo zida koji je direktno osvetljen može izgledati svetlije, dok površina u senci deluje tamnije i manje zasićeno. Kada se svetlo pomeri, menja se i odnos između tih delova.
Zbog toga uzorak boje treba gledati direktno na zidu, a ne samo na maloj kartici. Veća površina bolje pokazuje odnos nijanse prema svetlu, okolnim predmetima i samoj teksturi zida.
Najbolji način da procenite nijansu
Ako birate novu boju, uzorak na zidu je najbolje posmatrati u različitim delovima dana. Pogledajte ga ujutru, popodne i uveče, a zatim uključite osvetljenje koje inače koristite.
Dobro je ostaviti uzorak dovoljno dugo na zidu da primetite promene, umesto da odluku donesete odmah nakon nanošenja. Posmatrajte ga iz nekoliko uglova i sa različite udaljenosti, jer se utisak nijanse menja zajedno sa intenzitetom svetla.
Na taj način ne birate samo boju koja vam se dopada na prvi pogled, već nijansu koja odgovara stvarnim uslovima u vašem prostoru. To je posebno važno u sobama sa malo dnevnog svetla ili sa prozorima koji primaju sunce samo u određenom delu dana.
