Živela je 117 godina, a sada je otkrivana tajna njene ishrane: Zbog jedne namirnice imala je „probavni sistem novorođenčeta“

Osamnaest meseci, do svoje smrti u snu prošle godine u 117. godini, Marija Branjas Morera bila je najstarija živa osoba na svetu. Rođena 4. marta 1907. godine u San Francisku, SAD, od svoje osme godine živela je u Španiji. Marija, čiji su roditelji Katalonci, izazvala je veliko naučno interesovanje nakon što je preminula u avgustu 2024.

Naučnici su, pokušavajući da otkriju tajnu njene dugovečnosti, analizirali mikrobiom njenog creva i rezultate objavili u naučnom radu. Iako studija još nije recenzirana, ona pruža zanimljiv uvid u navike u ishrani i načinu života koje bi mogle doprineti dužem životnom veku.

Analiza njenih gena i mikrobioma pokazala je da njene ćelije funkcionišu kao da su 17 godina mlađe od njenog stvarnog uzrasta. Studija je pokazala da je imala izuzetno zdrav probavni sistem sa visokim nivoom bifidobakterija – korisnih bakterija koje žive u našem digestivnom traktu. Prema istraživačima, njen mikrobiom je „ličio mikrobiomu novorođenčadi“.

Raznolikost i ravnoteža mikroba u crevima

Pre smrti je izjavila da svoju dugovečnost duguje nizu faktora – nije pušila niti pila alkohol, svakodnevno je šetala, jela dosta voća i povrća i konzumirala tri jogurta svakog dana. Bila je okružena prijateljima i porodicom i izbegavala je „toksične ljude“.

„Kao dijetetičar i nutricionista fasciniran sam ishranom stogodišnjaka i superstogodišnjaka (ljudi od 110 i više godina, prim.aut)“, kaže dr. Megan Rosi, osnivač platforme The Gut Health Doctor i istraživač na King’s College London. „Principi kojih se Morera pridržavala u velikoj meri podržavaju zdravlje creva, a jedan od najvažnijih nalaza studije bio je raznolikost njenih crevnih bakterija. Danas se to smatra jednim od najboljih pokazatelja zdravlja digestivnog sistema“, rekla je ona.

Ljudi sa većom raznovrsnošću i ravnotežom mikroba u crevima imaju manji rizik od oko 70 hroničnih bolesti, od srčanih oboljenja do dijabetesa tipa 2, jer svaka vrsta bakterija u telu igra različitu ulogu. „Ako imate raznoliku zajednicu mikroorganizama, to znači da imate širi spektar ’veština’. Oni obavljaju različite funkcije koje pomažu vašem telu“, objašnjava dr Rosi. Zbog toga stručnjaci veruju da zdrava creva doprinose dugovečnosti – štiteći nas od bolesti koje su češće u starijoj dobi i koje nam mogu skratiti život. Kada se razmatra Marijin slučaj, treba imati na umu dve stvari.

Sreća, dobri geni, ali i zdrav balans u životu

Prvo je, kako je sama rekla, imala sreće i dobre gene. Drugo, nije presudio samo jedan faktor, već kombinacija prehrambenih i životnih navika omogućila joj je da živi tako dug život. Možda izgleda primamljivo zaključiti da „ako jedete tri jogurta dnevno, živećete duže“, ali stvarnost je mnogo složenija. Dr. Rosi ističe da nije koristan samo jogurt, već i čitav niz fermentisanih namirnica, poput kefira, kimčija i kiselog kupusa, za koje je dokazano da su korisni za zdravlje creva.

„Znamo da fermentisana hrana povećava raznolikost mikrobioma, a neka istraživanja su takođe pokazala da smanjuju markere zapaljenja u telu“, kaže on. Upala je povezana sa brojnim zdravstvenim problemima, uključujući aterosklerozu, rak, metaboličke poremećaje, bolesti srca, gojaznost i hronične bolesti pluća. Iako je potrebno više istraživanja, nutricionisti veruju da fermentisana hrana može pomoći u smanjenju ove upale. Ali kako je jogurt zdraviji od, recimo, običnog mleka?

„Kada se određene bakterije dodaju kravljem mleku da bi se napravio jogurt, ove bakterije menjaju strukturu belančevina i šećera u mleku. Razgrađuju laktozu i stvaraju organske kiseline koje imaju niz pozitivnih efekata na zdravlje. Takođe menjaju proteine u takozvane bioaktivne, za koje se smatra da pomažu zdravlju srca. Fermentacija, dakle, stvara aktivne materije koje ne bismo dobili samo konzumacijom mleka”, objašnjava Rosi.

Zdravlje creva je maraton, a ne sprint

Međutim, nisu svi jogurti jednaki. Izaberite običan, nezaslađen jogurt sa visokom koncentracijom živih kultura i bez emulgatora. „Ako pogledamo njenu ishranu, vidimo da je sledila mediteransku ishranu. Ljudi sa zdravim crevima imaju tendenciju da jedu raznovrsnu biljnu hranu iz šest grupa koje ja nazivam ‘Super šest’. To su: integralne žitarice (kvinoja, pšenica, ovas), povrće, voće, orasi i semenke, začinsko bilje, mahunarke – svaka grupa daje različite hranljive materije. dobre bakterije u vašem crevu, dva najvažnija principa za zdrav mikrobiom su – jesti hranu iz te grupe veći deo dana i redovno konzumirati fermentisanu hranu.

On dodaje da je takva ishrana stvar stila života, a ne kratkoročno rešenje. „Kada steknete naviku, lako je održavati, ali istina je da zaustavljanje unosa različitih biljaka može promeniti vaš mikrobiom za samo nekoliko dana. Zdravlje creva je maraton, a ne sprint“, kaže ona

Umerena fizička aktivnost donosi brojne zdravstvene prednosti i smanjuje rizik od ozbiljnih bolesti kao što su srčani i moždani udar, dijabetes tipa 2 i rak. Istraživanja pokazuju da vežbanje promoviše raznovrsnost korisnih mikroorganizama u crevima, dodatno jačajući zdravlje digestivnog sistema. Dr. Rosi objašnjava kako fizička aktivnost poboljšava protok krvi u digestivnom traktu i pomaže pri redovnom pražnjenju creva, osiguravajući da se hrana redovno prevrće i na taj način obezbeđuje hranljive materije mikrobima. „Creva su zapravo mišić, tako da mu pokret pomaže da radi i snabdeva mikrobe“, rekla je ona.

Izbegavala je toksične veze koliko god je to bilo moguće.

Koliko god ponekad volimo čašu vina, alkohol čini creva „propusnijima“. Jedna od ključnih uloga creva je da deluje kao barijera – odlučuje šta može da prođe u krvotok. „Kada se konzumira previše alkohola, ova barijera se narušava, dozvoljavajući štetnim materijama da uđu u krvotok i izazovu upalu. Čak i jedna čaša vina može izazvati upalu niskog nivoa u telu“, rekla je ona.

Stres toksičnih veza takođe šteti mikrobiomu, pa je Morera bio mudar da ih izbegne. Sve je više dokaza koji povezuju zdravlje creva sa mentalnim zdravljem. Hrana koju jedemo može imati snažan uticaj na naše raspoloženje. Povišeni nivoi kortizola, hormona stresa, mogu poremetiti mikrobiom i povećati propusnost creva, što dovodi do poremećaja varenja.

Postoji i teorija da su neki ljudi bukvalno toksični. „Sve je više dokaza da mikroorganizme delimo sa onima sa kojima smo u kontaktu – jer pored crevnog mikrobioma, imamo i mikrobiom kože. Otkriveno je da cimeri, čak i ako nisu u vezi, dele mikroorganizme. Možda ih delimo čak i sa ljudima sa kojima se vozimo u istom autobusu. Možda ne samo zato što je Morera izbegavao stres kao što je to slučaj sa nekim ljudima. podižu njihove loše mikroorganizme“, rekao je dr Rosi za Telegraf.

(Telegram.hr)